НЕ БИСТЕ ПОМИСЛИЛИ! Ових 7 НАМИРНИЦА могу трајати "вечно" - НЕМАЈУ рок трајања
Да ли сте знали?
Након објављене информације да је пронађен комад воћног колача који је преживео трагичну експедицију Роберта Скота и да је он још увек био јестив, поставља се питање да ли постоје и неке друге намирнице које могу трајати "вечно"? Одговор је да постоје.
РЕШЕНА МИСТЕРИЈА: Ово је ИДЕАЛНА висина штикли - Удобне су и веома пријатне!
ЗВАНИЧНО ЈЕ! Стиже НОВА БЕБА у британску краљевску породицу!
Погрешан брусхалтер изазива - ГЛАВОБОЉУ! Ево како да знате да ли сте одабрали ОНАЈ ПРАВИ
Још 2015. године археолози су саопштили да су пронашли 3.000 година стар мед док су ископавали гробнице у Египту и био је јестив. Моћ да издржи овако дуго мед има захваљујући јединственим карактеристикама, а то су пре свега ниски удео воде и висок ниво шећера, па бактерије не могу расти.
Мед садржи и мале количине водониковог пероксида који успорава раст микроба. То је уједно и разлог зашто пчеле производе мед у кошницама - истовремено је и храна и заштита.
Обрада меда такође помаже јер су шећери у меду хигроскопни што значи да су склони привлачењу атмосферске воде. Међутим, током обраде и паковања, термичком обрадом најпре се уклања вода, а затим се херметичким поклапањем спречава улазак воде, помажући тако меду да се дуже одржи јестивим.
Премда мед може постати кристализован једном када се отвори и када шећери поновно привуку воду, та физичка промена може се преокренути једноставним загревањем.
Као и код меда, кључ дугог рока трајања је обрада. Суви грашак, сочиво и остале махунарке повећавају концентрацију шећера и смањују њихов садржај воде што отежава раст бактерија и гиљивица на њима. Такође, било који ензим који би природно разбио производ након жетве улази у хибернацију.
Ако је посуда херметички затворена, махунарке ће трајати годинама и још увек могу бити одличан извор протеина. Ако дођу у контакт с водом, трајаће само неколико месеци.
Соја сос може трајати најмање три године. Комбинација његовог садржаја соли и ферментација значи да, ако је неотворен, требао би да има врло дуги рок трајања. Колико дуго ће трајати зависи од врсте соје соса и температуре на којој се чува. Ако се ипак поквари, вероватно ће то бити због гљива која расту око поклопца.
Неки могу рећи да је сирће заправо већ покварено вино или јабуковача. Али његова киселинска природа, која се традиционално постиже применом Ацетобацтер бактерија у процесу ферментације, значи да се друге бактерије тешко размножавају и због тога може трајати јако дуго.
Док бело сирће остаје готово непромењено неодређено дуго. Остале врсте сирћа могу променити боју или произвести седимент. Обично то неће утицати на сигурност производа, само на изглед и можда укус.
Бели пиринач је прошао занимљив експеримент након што је 30 година стајао спремљен и сервиран у посудама. Скуван, стари пиринач затим је изашао пред жири који је рекао да је све у реду. Оно што је кључно за пиринач је атмосфера и температура.
Истраживања су показала да су ниска температура и мањак кисеоника важни за дуговечност пиринча. Смеђи пиринач, иако се често сматра здравијим, има краћи рок трајања. Његове влакнасте мекиње садрже неасићене масти, које се могу покварити.
Води се расправа о томе да ли се чоколада уопште може покварити. Додавање млека у чоколаду може смањити њен рок трајања. Но, тамна чоколада може да траје дуже, упркос томе што не изгледа увек као да је све у реду.
То би могло бити зато што масноћа може изаћи на површину, ако се не чува на сталној температури. Ако се чува на сталној температури, међутим, чоколада може трајати две године или чак и више. Међутим, за већину људи чоколада не траје дуго пре него што се поједе.
Многе намирнице које дуго трају имају висок удео шећера и соли. Једноставно речено, они извлаче воду, па ако бактерије покушавају расти, једноставно ће се исушити. Зато при изради шунке користимо со, а шећер при изради џемова.
Као посебне намирнице, ако се со и шећер складиште у херметичким посудама, они ће трајати неодређено дуго. Али адитиви, попут јода који се додају соли, могу смањити рок трајања на око пет година.
Наравно, већина хране не траје јако дуго зато што садрже оно што микроби воле, а то у храњиве ствари и воде, а не садрже пуно ствари које бактерије не воле, попут соли и киселине.
