Мушкарци доминирају "седмом" уметношћу, али ОВИХ ПЕТ ФИЛМОВА које су РЕЖИРАЛЕ ЖЕНЕ би свако требало да погледа!
Налазе се на листи 100 најбољих икада
Престижан месечни магазин Sight анд Соунд, у издању Британског филмског института (енг. Бритисх Филм Институте, БФИ) сваке деценије објављује листу 100 најбољих филмова свих времена.
Ради се о листи креираној на основу гласова бројних филмских познавалаца – од критичара до публике. Ове недеље публикована је нова верзија, након што је последња изашла 2012. године.
Било је неких измена, одређени филмови су изгубили своја места, а многи су доспели на листу по први пут. Свет филма и даље дискутује о импликацијама које овај избор има не само за филмску уметност, већ и за друштво у којем она настаје. Оно што је посебно уочљиво је знатно већи број жена редитељки у првих 35 места, где 2012. није било ни једне, наводи Journal.rs.
АКО ИМАТЕ ПРОШИРЕНЕ ВЕНЕ, НИКАКО НЕ МАСИРАЈТЕ НОГЕ - Масажа може само да ПОГОРША СТАЊЕ
"РОДИЋУ БЛИЗАНЦЕ!" Катарина Грујић открила новости о проширењу породице - ПЛАНИРАМ ЈОШ ДВЕ ТРУДНОЋЕ!
Штавише, на самом врху листе налази се филм Jeanne Диелман, 23 quai ду Commerce, 1080 Bruxelles, белгијске редитељке Chantal Акерман.
Ове вести подстакле су нас да креирамо нови филмски маратон, у којем ћемо вам представити неке од нама драгих филмова, чију режију потписују жене.
Напоменули бисмо да је ово само ужи Јоурнал-ов избор, те да ћемо, вероватно неправедно, изоставити многа остварења. Исто тако, говоримо о филмовима које смо гледали, па не можемо укључити неке за које смо чули позитивне утиске пријатеља, али још увек нисмо имали времена да погледамо. Осим тога, прескочићемо неке познатије наслове, попут Clueless, Matrix и Mamma Миа! јер верујемо да сте са њима већ упознати.
Jeanne Диелман, 23 quai ду Commerce, 1080 Bruxelles (1976), р. Шантал Акерман
С обзиром на то да су се филмски критичари сложили да је ово најбољи филм, ко смо ми да кажемо другачије. Осим тога, заиста разумемо зашто су сви тако високо оценили ово остварење. Иако траје скоро 3 и по сата, и убрзо схватите да неће бити претерано драматичних дешавања, ни у једном тренутку вам није досадно. Филм успева да одржи неизвесност упркос репетитивним рутинама главне јунакиње. Пратимо је у њеним свакодневним, монотоним активностима, у непрестаном ишчекивању када ће се тај устаљени ток прекинути. Замислите то као трочасовни daily влог из 70-их. Међутим, када стигнете до краја, схватићете да је много више од тога, те и да сте управо погледали један политички, односно феминистички, а пре свега уметнички филм, о коме ћете размишљати данима.
Цлéо фром 5 то 7 (1962), р. Агнес Варда
Агнèс Варда била је предводник француског Новог таласа, покрета који је променио филмско стваралаштво. Њени су филмови најчешће базирани на женским питањима, које она обрађује на критички начин, али тоном пуним саосећајности. Цлéо фром 5 то 7 њено је вероватно најкомерцијалније остварење, али га критика подједнако воли. Штавише, на горепоменутној листи БФИ-а, овај филм заузима 14. место. У њену нам Варда доноси слојевит приказ једног женског лика, кроз који приповеда поетичну причу о женском идентитету и начинима на који се он обликује.
Беау траваил (1998), р. Клеир Денис
Цлаире Денис француска је редитељка чије је филмове тешко описати речима. Њен визуелни језик толико је јединствен и упечатљив, да ниједан опис не би био праведан спрам доживљаја који оставља при гледању. Један од разлога је и тај што су дијалози оскудни, па су заправо сва значења, све поруке, утиснуте у слике. Начин на који она преноси емоције суптилан је, посебно осећај неприпадања и сукобљених идентитета. Ипак, њена је порука јасна, и резоноваће са гледаоцима не толико на мисаоном, колико на емоционалном нивоу. Овај филм се такође нашао на БФИ-овој лист, заузевши 7. место.
Мустанг (2015), р. Дениз Гамзе Ергувен
Филм Мустанг прозор је у свет сестринских односа, традиционалих турских обичаја и сукоб ова два универзума. Кроз њега видимо причу о одрастању, породици и љубави, али и много више од тога. У својој сржи, овај нам филм говори о девојачким сновима и борби за њихово остварење. Радоваћете се и плакати уз младе ликове, али ћете најпре проживети једно детињство у свој његовој невиности. Ово је једини филм у овом маратону који БФИ није уврстио у своју листу, но ми нисмо могли да га изоставимо.
Портраит оф а Lady он Фире (2019), р. Селине Скиама
Портраит оф а Lady он Фире један је од ретких филмова из 21. века, а посебно из последње деценије, који су се нашли на БФИ-овој листи ове године. Биће да је са разлогом, посебно имајући у виду добар пријем на који је овај филм наишао по својој премијери у биоскопима широм света. Посебно га воле млађе генерације, које су дуго чекале да један савремени филм обради питање љубавног односа две жене, и то на начин на који је то учинила француска редитељка. У том смислу, ово је остварење унело свежине у светску кинаметографију, пружајући нову перспективу на један домен женског искуства.