БРИТАНСКА ИКОНА У СРЦУ ФРАНЦУЗА: Најскандалознија певачица 70-их, забрањивали је ВАТИКАН и BBC, а торба са њеним именом продата за 353 ХИЉАДА ЕВРА

Певачица, ауторка текстова за песме, глумица, модел и стилска икона - Џејн Малори Биркин је била свестрана британска уметница. Кад би неко чуо њено име, увек би прве две асоцијације биле: забрањена песма и посебно скупа женска торбица.

На нашу велику жалост, напустила нас је данас. Џејн је преминула у 76. години, јављају британски медији. Међутим, ко је била ова контроверзна певачица чији су аутентични стил певања и скадалозни текстови представљали праву авангарду 70-их година.

Џејн Малори Биркин рођена је у Лондону у децембру 1946. године, као ћерка британске глумице Џуди Кембел и команданта Краљевске морнарице Дејвида Биркина. 

Први пут се појавила на сцени са 17 година, а затим се је појавивши се у мјузиклу "Хотел страсноги цвећа" из 1965. године у режији Џона Берија, стекла је велику популарност, али и животног партнера.

Џон је тада имао 30 година, а уживао је у слави коју је стекао радећи музику за филмове о Џејмсу Бонду, па је на забаве долазио у Јагуару, а 17-годишња Џејн није могла да верује када је између свих атрактивних девојака изабрао баш њу. Убрзо су се Џејн и Џон венчали, међутим, љубав није била дугог века. Брак је окончан у касним 1960-им годинама, а ни рођење ћерке није могло да га спасе.

- Одједном сам пуна енергије, коју он нема. Јадник. Говори ми да будем тиха, па затим плачем и осећам се глупо, жалила се Биркин у својем дневнику, признавши да су проблеми настали и у кревету.

- Имам 19 година и осећам се тако старо. Једно вођење љубави, само једно, учинило би ме тако срећном, али он нема времена, писала је.

Са само 22 године постала је међународна звезда захваљујући улози у контроверзном филму Микеланђела Антонионија из 1966. "Повећање", појавивши се гола у интимној сцени. 

Реткост је наћи Енглескињу коју подједнако воле Французи. Џејн је била у стању да премости два стила и културе на начин на који је то могла само врхунска ит-гирл. Французима је њен нагласак био шармантан, док је Енглезе привукао њен стил без много труда. На крају крајева, ко може да одоли девојци са размаком између зуба?

Французи су је волели посебно због љубавне афере са напаћеном националном звездом Гензбуром и дечачког стила. 

О љубави Џејн Биркин и Сержа Генсбура се пише и данас. Када су она и Серж 1969. године снимили легендарну песму "Је Т’Аиме Мои Нон Плус", Ватикан је забранио због тога што је била превише експлицитна.

- Он је био велики човек. Ја сам само била лепа. Постала сам славна само зато што сам стењала у ‘Је т’аиме’, и по томе ће ме заувек памтити, рекла је Биркин. Џејн је с Генсбуром у вези била 13 година и добили су ћерку Шарлот.

Међутим, она није била аргантна звезда, како би се то очекивало. Џејн је себе називала "несигурном женом с мањком личности", али је и као таква постигла више него што многи други сањају. 

Песма коју су забранили и Ватикан и BBC

Песма "Је т'аиме,... мои нон плус", коју је Биркин снимила са с партнером 1968. године, изазвала је огроман скандал у земљи.

У тој кичастој песми сладак звук оргуља прати тешко дисање и мазно шапутање на француском. Била је забрањена у неколико земаља, а Ватикан ју је 1969. окарактерисао као грешну. Иако ју је BBC бојкотовао, то је постала прва песма на страном језику која се попела на прво место на британске топл-листе.

Ову песму изворно је написао за Брижит Бардо, секс симбол тог времена, али њен супруг Гунтер Закс није био одушевљен заједничким снимком, па је Бардо замолила Генсбура да је не објави. Две године је тражио другу партнерку за дует, а онда је Биркин пристала и - обоје су дошли на лош глас.

Оставила га је 1980. године, углавном јер је он постао тежак алкохоличар. Генсбур је био изузетно доминантан и није се замарао стварима које му нису биле битне. Када је Шарлот прерасла своју колевку, толико да су јој ноге вириле из ње, одбио је да купи нови креветић рекавши да је то непотребан трошак.

Уједно је Џејн сазревала, више није била наивна двадесетогодишњакиња заслепљена светлима Париза, а он је остао исти - шармантан и интелигентан мушкарац, који је свако вече неумерено пио и купао се само једном месечно. Када је једне ноћи осетио пробадање у грудима, одмах су посумњали на срчани удар, а она је прво инсистирала да опере ноге, док је он је размишљао како да јави у редакцију магазина Франце-Соир да пред болницу пошаљу фотографа.

- Више нисам иста. Одбијам његову снажну љубав, наређења, супериорност, написала је крајем седамдесетих у свој дневник.

Утеху је пронашла у наручју филмског редитеља Жака Доилона, шеснаест година млађег од Сержа. Певач је горко прихватио њену одлуку. Након њиховог раскида написао је неке од својих најлепших песама, али је и њена филмска каријера процветала, а паралелно је постајала и све цењенија певачица.

У вези с Доилоном је 1982. добила ћерку Лу, данас популарну глумицу. Убрзо се и помирила са Сержом, па су се сви дружили, а он ју је свих година, иако је био у вези с глумицом Каролин фон Паулус, покушавао суптилно наговорити да му се врати. Можда би се она на то с временом и одлучила, али је музичара, страственог пушача, којем ни пет кутија цигарета дневно није било довољно, 2. марта 1991. погодио срчани удар.

Годину дана касније распала се и њена веза с Доилоном. Обоје су схватили да је Сержова сенка превелики терет за њихову љубав па су уместо горких свађа одабрали пријатељски разлаз. Колика је била њена туга за Сержом показала је тиме што се почетком деведесетих повукла из света филма и музике, посветивши се хуманитарном раду.

Врло скупа торбица

Биркин је дуго била позната као икона стила у Француској, а често је носила велику плетену торбу, као додатак, како у свакодневном животу, тако и на црвеном тепиху.

Године 1981. седела је у авиону поред већ покојног Жан-Луја Димаа, тада генералног директора француске луксузне марке "Хермес". И док је подизала кошару на полицу изнад главе, поклопац се отворио и све њене ствари су испале.

Дима ју је посаветовао да нађе неку лепшу торбу, а Биркин му је рекла да би пре тога требало да буде направљена торба у коју стане све што жена мора да има са собом. Дима је одмах на кесици за повраћање скицирао прототип – и рођен је "Биркин". Тако барем каже легенда.

Торбица Биркин је веременом постала статусни симбол - делимично захваљујући и астрономској цени, те легендарној листи чекања. Посебно је била муст-хаве 2000-их када се појавила у серији "Секс и град".

Међутим, 2015. Биркин је замолила "Хермес" да уклони њено име с торбице. Разлог је био то што је организација за заштиту животиња "Пета" указала на страшне услове у којима се добијала крокодилска кожа. Компанија је спровела истрагу и дошли су до закључка да је окрутност према крокодилима ту "изузетак", а Биркин се након тога сложила да њено име може и даље да се користи.

Торба од крокодилске коже једна је од најскупљих торбица икада продатих на аукцији: "Диамонд Himalaya Биркин" продат је 2017. за око 353.000 еура.

Након што је схватила колико новца "Хермес" зарађује потписујући је, рекла је у једном интервјуу 2011: - Натерала сам их да донирају значајну суму Отада одређени износ сваке године иде директно мојој фондацији, а тако ће остати и након моје смрти.

Активна до смрти

Џејн је пре само две године организовала турнеју, иако је већ била нарушеног здравља. Биркин је била на турнеји све док у септембру није доживела лакши мождани удар. Њено здравствено стање претходне године се стабилизовало и она је најавила да ће кренути и на светску турнеју.

Велики ударац Џејн је доживела 2013, када јој је погинула најстарија ћерка Кејт. Она је била уметнички фотограф и радила је за Венити фер. Имала је једно дете и живела у Паризу. У младости је имала проблеме са зависношћу. Умрла је у 46. години живота, од пада са прозора свог стана у Паризу. Није утврђено да ли је у питању самоубиство или несрећан случај. И управо у то време средња ћерка Шарлот се са мужем одселила у Америку.

Пред сам крај живота радила је на новом албуму који је био посвећен ћерки Кејт, а радила је и документарном филму "Јане by Charlotte"  који је о њој снимила њена друга ћерка Шарлот Генсбур.

Џејн се у познијим годинама посветила хуманитарном раду, а француска и британска публика се опрашта од ње дирљивим речима на друштвеним мрежама.