ДРАМАТИЧНО БЕКСТВО ЈЕДНЕ ОД НАЈБОЉИХ ДРЖАВНИХ РУКОМЕТАШИЦА: "Муж има право да вас бије једном годишње"

Све чешће се дешава да током великих спортских догађаја нестају спортисти из сиромашних земаља. Тако је током Светског првенства за рукометашице у Шпанији нестало неколико спортисткиња.

Исмевање пред одлазак у Шпанију

Ни трага ни гласа нема од пет рукометашица Камеруна, али и најбоље играчице Ирана.

У питању је Шагајег Бапири (30) која је блистала у дресу Ирана, међутим њена репрезентација је турнир завршила на претпоследњем месту, а она је одлучила да се не врати кући. Одлазак на Светско првенство у Шпанију био јој је само начин како би затражила азил пошто је у Ирану “невидљива”.

Тако ниједна ТВ станица из Ирана није емитовала наступ рукометашица, пошто и иначе не преносе спортска такмичења код дама, док Бапири истиче и да су их пред полазак исмевали.

- Само ћете нас брукати, боље да не идете... - наводно су јој рекли навијачи, преноси Мондо.

Исповест за медије

Након што је Бапири “нестала” у Шпанији, затражила је политички азил, а потом се огласила за “Глас Америке”. Испричала је потресне детаље које свет до сада можда није знао, као и са каквим све проблемима се носила пошто је одлучила да се бави рукометом у Ирану.

- Наша ноћна мора почела је и пре одласка на Светско првенство. Када је објављен списак позваних играчица, недостајале су две најбоље рукометашице које имамо у Ирану. Била сам шокирана. У почетку сам мислила да је то само грешка Савеза. Коначно, касније се на ову тему појавио и текст у којем се оправдано критиковао изостанак две девојке. Овај текст је подељен на друштвеним мрежама и ја сам се сложила са оним што је написано, због чега сам исти текст “лајковала”, као и неке друге рукометашице. Следећег дана представник нашег Савеза је почео да нас напада и да виче. Претили су нам да ни ми нећемо отићи у Шпанију на Светско првенство и да ће нас обрисати са списка. На крају сам ја почела да говорим. Рекла сам да не могу тако да нас третирају због једног лајка и због нашег мишљења - рекла је рукометашица Ирана.

Након тога су јој тражили да се извини, што је одбила.

- Онда је почео још један скандал. Један од наших тренера хтео је да све рукометашице које су лајковале текст буду склоњене са списка. Након дугих расправа, враћене смо на тренинге, али смо биле узнемирене. Лично сам се осећала немоћно, поготово јер ми је речено да имам два дана да им покажем да заслужујем да идем на Светско првенство. На крају сам се спасила, остала сам на списку.
Бапири не жели да се врати у Иран јер каже да се тамо “догађа нешто лоше што не може да прихвати”, пошто је за 30 година живота у овој земљи видела свашта.

- Толико је ограничења за жене у Ирану... Не знам ни како да вам то објасним. Много патимо у Ирану. У иранском друштву постоји огромна разлика између мушкараца и жена. Да вам наведем један пример који нема везе са спортом. Моју кошминицу у Ирану редовно је тукао муж. Кад је коначно поднела тужбу против њега, судија јој је рекао: “Госпођо, у Ирану муж има право да вас туче једном годишње”. Након тог одговора та жена је одустала од развода, адсвоката, свега. Била је тако шокирана - испричала је рукометашица Ирана.

Њој се на Светском првенству десила и велика непријатност.

- На нашој првој утакмици на Светском првенству противник ми је несвесно скинуо “вео” са главе. Не можете ни да замислите како ме је након тога нагрдио селектор, иако се касније догађало то и другим играчицама. Друге је мирно упозоравао да пазе на то да им не падне вео с главе, а на мене је викао. Кад су ми “изашла” два прамена косе, он је почео да вришти. Рекла сам му да ми у Ирану на силу морамо да прихватимо хиџаб, иако се не слажемо с њим, али овде, током утакмица, нисам била крива. Случајно ме противник повукао и вео ми је спао. Све у свему, не могу да прихватим да ме тако третирају, зато сам затражила азил и одлучила да останем у Шпанији.