НИЈЕ ИЗГЛЕД, ОДЕЋА ИЛИ ШМИНКА: Детаљи који ће вам помоћи да остварите НАЈБОЉИ могући ПРВИ УТИСАК!
Мање пажње обратите на сређивање, а више на...
Ако мењате радно место или сте се нашли на неком новом курсу, студију или било којој новој групи, засигурно желите оставити добар утисак на друге. У томе вам може помоћи невербална комуникација.
Деценијска истраживања у подручју психологије показују да је први утисак важан. Свакако, он се увек може поправити, но ипак људи неретко управо на њему темеље мишљење о нама.
НЕ ИГНОРИШИТЕ ИХ: Ово су сигурни симптоми ДЕПРЕСИЈЕ, позната докторка открива како да их спречите!
ИЗБЕГАВАЈТЕ БАНАНЕ И МЛЕКО УЈУТРУ: Иако су здраве, ових шест намирница праве карамбол у организму АКО СЕ ЈЕДУ У ПОГРЕШНО ВРЕМЕ!
НЕ ИГНОРИШИТЕ ИХ: Болови у ВРАТУ, ЗНОЈЕЊЕ и ВРТОГЛАВИЦА су симптоми ОЗБИЛНОГ здравственог ПРОБЛЕМА
Већина информација које користимо за стварање утиска о другима састоји се од невербалних знакова - говора тела.
У низу научних испитивања, посматрали су се невербални знакови који су повезани с првим утисцима и почетном симпатичношћу.
Један експеримент укључивао је поздрављање експериментатора при уласку у просторију за испитивање, што је било бележено камером, а касније је замољено да исти полазници на видеу опишу у чему су управо суделовали, али да притом пазе на то да тим својим монологом заинтригирају друге за тај исти експеримент.
Насумичне "судије" касније су прегледали снимке и оценили те кратке, иницијалне сусрете приликом поздрављања. Другим речима, морали су проценити колико им је нетко симпатичан.
Разлике у процењивању жена и мушкараца
Прво откриће до којег се дошло јест то да је откривена разлика између перципирања мушкараца и жена. Знакови говора тела повезани с почетном симпатичношћу били су врло различити за мушкарце и жене.
Оцењено је да су мушкарци сматрани симпатичнијима ако су говорили брзо, мењали држање током говора и избегавали поштапалице у говору.
С друге стране, код жена су једини невербални знакови повезани са симпатичношћу били изрази лица. Ако су жене показивале топлину лица те избегавале емоционално неутралну мимику, сматрало их се симпатичнијима.
Но још је важније откриће самоувереност у оно чему говоре. Што се тиче мушкараца, поновно су као симпатичнији окарактерисани они који су брзо говорили, користили се гестикулацијом и мимиком те нису гледали у под или у страну.
Када су у питању жене, код њих је ситуација готово идентична, уз додатно израженије посматрање израза лица.
С друге стране, код оба спола грчење руку, додиривање прстију, трљање руку о тело и додиривање лица или косе били су очити знакови несигурности те су их као такве описали и посматрачи.
Све "sudije" prethodno су решиле тест способности. Они који су у експерименту били проглашени симпатичнијима били су већим делом екстроверти, но ту је био присутан и велик број оних који су се сматрали друштвено интелигентнима, независно о томе јесу ли интроверти или екстроверти.
Тај податак охрабрује јер показује да бити екстроверт ипак није услов за то да се свидимо другима.
Представити се на самоуверенији начин може се научити, што доводи до позитивнијих првих утисака.
Је ли притом нетко интроверт или екстроверт, нема никакве везе. Ниједно није боље или лошије од другог. Све што требамо је, очито, пазити на изразе лица.