Овај СРБИН је био ЗВЕЗДА ЕВРОПСКОГ и светског филма! Потписивао се само ћирилицом, а поред матерњег, говорио још четири светска језика
Играо у преко 120 филмова од чега је имао чак 90 главних улога.
Након смрти Рудолфа Валентина, могао је да га замени Светислав Иван Петровић, али га је као и многе глумце са наших простора управо акценат поткачио у том правцу.
Рођен је у Новом Саду 1896. године, одакле се са родитељима сели у Мађарску где је и одрастао. Иако је било неких нејасноћа по питању његовог порекла, оно што је карактеристично и што доста говори у прилог томе да је био Србин је и чињеница да је писао само ћирилицом па је ово писмо користио и када даје аутограме.
Говорио је српски, мађарски, немачки, француски и енглески. Петровићева каријера била је прилично плодна, па је на крају бројао чак 120 наслова, међу којима је имао 90 главних улога, а овим послом бавио се 40 година.
Био је мултиталентован, одличан глумац, певач, виолиниста, али и спортиста, пливач и 1912. године учествовао је на Олимпијским играма у Стокхолму.
Глумица ТОТАЛНО ДРУГАЧИЈА након овог поступка - Била је раскошна плавуша, а сада је не бисте препознали (ФОТО)
Након ТЕШКЕ ОПЕРАЦИЈЕ Кејт Мидлтон ПРВИ пут у ЈАВНОСТИ - Њен ИЗРАЗ ЛИЦА говори више од речи, ево у каквом је СТАЊУ
Био је изузетно маркантан и висок мушкарац, због чега му жене нису могле одолети о чему сведоче и редови обожаватељки које су желеле да га виде и добију аутограм у току његове посете Југославији 1928. године када је од краља Александра добио орден Светог Саве.
Петровић је играо са најлепшим глумицама свога времена: Лијаном Хајд, Клер Лото, Полом Негри.
У Србији је повремено долазио приватно, да се види са сестром. Дружио се са Браниславом Нушићем, Итом Рином са којом је снимио и "Принцезу корала" (1937) на Јадрану. Био је то један од првих копродукционих филмова тадашње Југославије. Филм је сниман у околини Шибеника, Сплита и на острву Зларин.
Петровић је играо само у још једној југоловенској копродукцији, "Далматинска свадба" (1953) и то епизодну улога. По завршетку рата провлачи се испод “гвоздене завесе”, напушта комунистичку Мађарску и одлази у Немачку, где следећих петнаест година наступа у епизодним улогама.
Последњи велики успех остварује у француском новоталасном класику Луја Мала "Лифт за губилиште" (1957) да би две године касније последњи пут наступио у америчком филму "Путовање" Анатола Литвака.
Радио је, после рата, као спикер у радио Слободној Европи, што је у ондашњој Југославији сматрано "смртним грехом". Светислав Иван Петровић, највећа глумачка звезда с ових простора, преминуо је 18. октобра 1962. у Минхену.
У биографији Светислава Ивана Петровића налази се велики број улога, а међу њима су и оне у остварењима: Сиси, Млада краљица, Лифт за вешала, Мађионичар, Алахова башта, Три страдања, Жена сунцокрет, Хомо immanis, Звезда Дамаска...