Заборављени ОБИЧАЈ СРБА на СВЕТОГ ЈОВАНА доноси благостање у кућу - Одмах УЈУТРУ свака домаћица треба да уради ово
Свети Јован је највећа српска слава.
Након Крстовдана и Богојављења, Српска православна црква и верници славе Сабор Светог Јована Крститеља, у народу познат као Јовањдан.
Празник се прославља у част Светом Јовану који је крстио Исуса Христа.
Свети Јован Крститељ је у народу познат као Претеча Христов, а према предању, родио се у дому благочестивих и побожних људи, првосвештеника Захарије и његове жене Јелисавете.
Верује се да су родитељи Светог Јована били старци, када су од Бога измолили дете које је касње послужило светој тајни крштења. Свети Јован је био велики пророк и проповедник, а већи део живота провео је у пустињи.
Почео је да позива људе на покајање, а због своје моралне и духовне чистоте добио је дар да може да крштава и ослобађа људе од грехова. Без бојазни је критиковао и народ и старешине, а његова љубав према истини и правди на крају га је одвела у смрт.
СРБИЈА ПРАЗНУЈЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА: Једна од највећих слава, НОЖ не узимајте у руке, ДЕЦИ не дајте ништа ЦРВЕНО! Без ВИНА!
"БОГ СЕ ЈАВИ, ВАИСТИНУ СЕ ЈАВИ" Народ верује да је богојављенска водица ВЕОМА ЛЕКОВИТА, а ево како се правилно пије!
Обичаји на Светог Јована
Наши преци су веровали да се баш на дан Светог Јована дешавају разна чуда уз помоћ овог светитеља, па отуд потиче мноштво народних обичаја.
У нашем народу Свети Јован је изузетно цењен. При склапању кумства и побратимства обавезно се помиње име овог свеца, често се слави и као крсно име. Такође, данашњи празник назива се Сабором због тога што се људи данас сабирају у црквама славећи Светог Јована Крститеља.
Свети Јован се празнује се неколико пута годишње, али највише свечара има баш на овај дан
На Јовањдан верници, колико год да то могу да испоштују, у руке не узимају нож, у знак сећања на Јованово страдање.
Деци се на овај дан не даје ништа што је црвене боје, а такође се не једе се и не пије ништа што је црвено, јер боја симболизује невино проливену светитељеву крв.
Заборављени српски обичај такође налаже освештања куће верника који славе овај дан, као и прања иконе. На овај дан су се иконе износиле из кућа, после јутрења, на реку, канал, бунар и умивале су се, условно речено, брисале крпом поквашеном том водом.