ХРАБРО ИНТЕРВЈУИШЕ ТАЛИБАНЕ ДОК СУ ПУШКЕ УПЕРЕНЕ У ЊУ: Ово је прича о невероватној новинарки Клариси Ворд!
Новинарка коју ни талибани и опсадно стање у држави нису застрашили и спречили да свету пренесе поруку
Након преузимања земље од стране милитантне терористичке организације, гледаоци CNN-а били су запањени невероватном храброшћу коју је показала ова одважна дописница и мајка двоје деце док је интервјуисала припаднике талибана, укључујући и једног заповедника, о правима жена, и то све на око 200 метара од улаза у кабулски аеродром, уз уперене пушке.
Сама Клариса извештавање с улица Кабула након талибанског преузимања назвала је "једним од најнеобичнијих искустава" у својој каријери. 41-годишњакиња је на свом Инстаграм профилу 17. августа написала:
- Превише сам неиспавана да бих могла то описати речима, али рећи су само да као новинар само понекад добијете место у првом реду настајања историје. У својој књизи Он All Фронтс, писала сам о искуству које сам стекла проводећи време с талибанима на северу земље пре неколико година. Тада нисам могла ни да замислим да ће у тек неколико сати успети да заузму главни град с једва испаљеним метком.
Била је малтретирана, постала је мисица, а сад је донела ХРАБРУ одлуку - на избору ће се појавити ОВАКВА!
ТО НЕ ТРЕБА ДА БУДЕ ТАБУ ТЕМА: Ево да ли је у реду да ДЕТЕ наскаче јастук - гинеколог све открива!
Извјештавајући из Авганистана, укључујући и с улица Кабула под талибанском влашћу, Клариса је несумњиво постала једна од најхрабријих новинарки данашњице.
Ко је Клариса Вард?
Клариса ради као главна међународна дописница CNN -а. Ова новинарка, која је рођена у Лондону и течно говори француски и италијански, а истовремено говори и руски, арапски, шпанлски и познаје основе мандаринског језика, радила је за ЦБС, АБЦ News i FOX News Channel. Клариса је одлучила да је новинарство њен позив након напада на куле близнакиње 11. септембра.
Почетак и развој каријере
- За мене се све вртело око 11. септембра. Била сам апсолвент и студирала компаративну књижевнсот на Јејл-у. Бавила сам се глумом, снимала филмове и издавала часописе. И одједном ме, попут чекића, погодио 11. септембар. Постала сам зависна од vesti#, испричала је Клариса у интервјуу 2020. године.
- Онда ми је синуло да оно што осећам је позив – да желим да допринесем и делујем, готово попут преводиоца, између два различита света. Наравно, знате, имала сам 22 године, па је било ту и пуно охолости у игри и стварно нисам имала појма шта би то заправо подразумевало. Али то је оно што ме заиста покренуло да постанем новинарка.
Током своје каријере Вард је освојила више nagrada Emmy, Peabody i Edward Р. Murrow. Помоћница вође Хамаса назвала је Вард "ловцем", што је она схватила као "комплимент".
- Одувек сам знала да желим извештавам уживо, путујем светом и испричам приче других људи. Хтела сам да пренесем нешто из других култура у САД и обрнуто", рекла је за Форбес 2013. године.
Награђивана новинарка придружила se CNN-u 2015. године након што је радила као страна дописница за ЦБС News. Rad za CNN nesumnjivo је било својеврсно заокруживање њене каријере која је започела приправништвом у московској kancelariji CNN-a.
Породични живот
Клариса је у браку је с Филипом вон Бернсторфом. Један врло забаван детаљ обележио је тренутак кад су се упознали на вечери у Москви 2007. године. Филип, који је немачки гроф, Клариси је рекао како сматра да су ратни дописници, ни више ни мање, него егоманијаци.
Након готово деценије проведене заједно, пар је разменио завете на церемонији 2016. у лондонској општини.
- Можда вам извештавање даје мало другачију перспективу. Од великог броја ствари због којих вреди нервирати се, венчање није једно од њих,, рекла је у интервјуу za Town & Country magazin поводом свог венчања.
Вард је постала мајка 2018. године када је рођен дечак Езра Албрехт Николас Нур вон Бернсторф. Њихов други син,Каспар Хуго Августус Идрис вон Бернсторф, родио се две године касније.ж
- У понедељак, 29. јуна 2020. у 9:29 сати, рођен је Каспар Хуго Августус Идрис вон Бернсторф, а троје је постало четворо. Најлепши осећај блаженства", написала је Клариса тад на свом Инстаграм профилу.
Новинарка се на своју прву трудноћу осврнула za Elle 2020. у прилогу наслова Труднице на првим линијама. Тада је рекла како је на мајчинство гледала одувек као на "најмање изванредну ствар коју жена може учинити" због чега је била одлучна да буде другачија, да се с трудноћом и порођајем носи мирно.
Новинарка се присетила када је била на задатку на смрзнутом Гренланду и није могла да спава.
- Мој ум је дивљао. Нисам желела да трудноћа промени начин на којим радим или живим, а ипак је већ било јасно да се у мом телу догађају велике промене", рекла је.
За време трудноће с првим дететом, Вард је отпутовала и на Карибе како би извештавала о последицама урагана Ирма, а била је и на граници између Бангладеша и Мјанмара, и у Јемену. Када је супругу рекла да жели да оде у Јемен, где је тада трајао рат, он ју је подјетио речима: "Сада се више не ради само о теби."
Током путовања, Вард је осећала како "беба није активна као иначе" што је код будуће мајке изазвало нападе страха и тескобе.
- Где си, љубави моја?" прошаптала је лежући у врећу за спавање. "Хајде удари ме да знам да си добро", молила се. "Након неког времена осетила сам трзаје, а затим и нежан ударац. Плакала сам од олакшања и болне љубави према том бићу које још нисам ни упознала. Одједном сам у потпуности схватила шта је Fillip мислио. Није се више радило о мени. Ја са била само средство, попут пловила. И то је била привилегија."
Dopisnica CNN -a прошле године је рекла да, ако би се могла вратити, не би поново отишла на путовање у Јемен.
- Сада на то гледам другачије – прави ризик је био тај, да је случајно дошло до компликације с трудноћом, једноставно не бих могла да добијем одговарајућу медицинску помоћ."
- Рекла бих да су дечаци на мој посао у највећој мери утицали на начин да сада постоји та чврста, нераскидива емоционална веза коју не могу само тако да искључим. Увек је јако узнемирујуће видети дете које пати у било којој врсти сукоба. Сада ми је то гранично неподношљиво. Сада због тога плачем. Надам се да моја извештавања сада имају више саосећања. И колико год лудо звучало, волела бих да видим више мајки које извештавају с ратних подручја, јер, веровали или не, и колико год то лудо звучало, мислим да би ствари ипак изгледале мало другачије да их има више., поручује Клариса.