Знате ли како је настао НАШ поздрав ЗДРАВО? Значи мног више него што мислите, ово је прича о СРПСКОМ ИНАТУ И ПРКОСУ која се одиграла у Сомбору
Никада нисмо прихватали да будемо понизни туђину
Када сретнете неког познатог на улици шта му обично кажете? Ако је ваш одговор "Здраво", јесте ли се икада запитали одакле потиче и како је настао? Е, па ми јесмо. Приметили смо да се јавља у мнгим јужнословенским језицима и зато смо одлучили да истражимо уместо вас.
Иза приче која следи много је више од позрављања - то је прича о пркосу Срба и борби против туђина. Ево шта се догодило у Сомбору пре више од 150 година...
Турчин пева: "Весели се СРПСКИ РОДЕ!" Призор постао виралан на мрежама, а ево ко стоји иза свега (ВИДЕО)
БИЛА ЈЕ МУШКАРАЦ!? За ову ПОЗНАТУ ПЕВАЧИЦУ тврде да је МЕЊАЛА ПОЛ, многи су били заљубљени у њу
Шездесетих година 19. века у Сомбору, тада претежно српском и буњевачком граду снажан утицај на младе и образоване Србе имала је организација "Уједињена омладина српска" (један од највиђенијих чланова био је и млади Лаза Костић). Из њенх редова покренуто је омладинско удружење "Гружани", названо по округу Гружа у Србији, чији су становници, како бележи Ника Максимовић, Сомборцима били "узор српског родољубља, прегалаштва и јунаштва".
У сомборским "Гружанима" највиђенији омладинци били су потомци угледних и имућних овдашњих старих српских породица Бикар, Вукићевић, Коњовић, Поповић, Вујић, Лалошевић, Максимовић, Леовић, Јерасовић, Гргуров итд.
Млади сомборски "Гружани" били су изузетно активни у својим залагањима за слободу, народна и уставна права, просвету, напредак и бољитак овдашњих Срба. Ширили су родољубље и своје идеје у црквама, на школским катедрама, позорницама, трибинама и прелима, а оснивали су и своје листове и неке од најзначајнијих установа српског народа (певачку, шаховску, позоришну).
Многи од њих, који су завршили високе школе у Пешти, Бечу или Пожуну (Братислави), постали су градски управитељи, те су, како пише Ника Максимовић, "владали неограничено, сретно и славно, у чистом српском духу у Сомбору, у околини, у Бачкој…" Он такође наводи да су водили отворену политику "свету на видику", презирали су дипломатисање, а мрска им је била свака политичка тактика, већ су јуришали – "па шта Бог да и срећа јуначка!".
"Гружани" су јавно говорили само српски језик, мада су, завршивши високе школе, савршено знали немачки и латински, а знатан део њих и мађарски, те су, мало помало, потпуно из друштвеног живота у Сомбору истиснули немачки језик. Максимовић преноси интересантну анегдоту о томе да ако би нека српска фрајлица желела да испрати моду тадашњег времена почела да "немча" (говори немачки), тада би јој "Гружанин" пришао и обавезно је питао: "А зашто немчате? Па ионако се зна да Ви, госпођице, не знате немачки". Након овога модерна дама би постајала најгружанскија српска сестрица.
У време деловања сомборских "Гружана" људи су се поздрављали са речима: "Слуга", "Слуга покоран", "Љубим руке", "Помоз’ бог", "Фаљен Исус" или "Сервус" (мађарски поздрав који је ушао у српски и буњевачки говор).
Међутим, "Гружани" су ове поздраве сматрали недостојним слободног човека и почели су међусобно да се гласно и громко поздрављају поздравом "ЗДРАВО!".
Истина, тај поздрав није био измишљен у Сомбору, али је (могуће по руском узору) у свакодневни говор уведен управо овде захваљујући младим "Гружанима". Ника Максимовић у својим сећањима пише како нико није умео то "ЗДРАВО!" тако громовито изрећи као Јоца Јерас (Јерасовић), када би са прага свог дућана на ћошку Соларског сокака (Читаоничке) и Главне улице, овим поздравом поздрављао неког "Гружанина" или "Гружанку", "те се све орило одонуд испрека од варошке куће".
Како је Сомбор тада био једини град у чијој су се Српској учитељској школи школовали будући српски учитељи, они су овај поздрав раширили по свим крајевима у којима су касније били у служби како по Војводини, тако и по Србији, Босни и Херцеговини, Лици, Славонији, Далмацији… Нешто касније "ЗДРАВО!" је као свој званичан поздрав прихватио и раширен Соколски покрет.