Од ове БОЛЕСТИ боловала покојна Слађана Милошевић - реч је о реткој аутоимуној болести

Александра Слађана Милошевић рођена је у Београду 3. октобра 1955. године и сматрана је иконом новог таласа осамдесетих у Југославији.

Тачан узрок смрти још увек није званично познат, а певацича је прошле године, након хоспитализације због лошег здравственог стања, обелоданила да болује од тзв. Сјогреновог синдрома.

- Њена симптоматологија и начин лечења и даље су непознати многим докторима. Често је своде на поједностављени имунолошки поремећај, а она је у ствари смртоносна. Нажалост, болест је веома тешка, са бројним имунолошким променама. Напада све телесне системе. Једино кинеска традиционална медицина може помоћи, јер од раних дана третира човека као јединствену целину. У западној медицини једино психосоматика има такав приступ. Човек је јединство тела и психе и само тако се може лечити - рекла је певачица тада за "Глорију".

Шта је Сјогренов синдром?

Сјогренов синдром  или аутоимуна егзокринопатија је хронична аутоимуна болест и инфламаторно обољење са пролиферацијом лимфоцита који прогресивно уништавају егзокрине жлезде.

Према писању "Е-клинике" у питању је аутоимуно обољење код кога долази до стварања антитела на сопствено ткиво егзокриних жлезда и последично њихове деструкције.

Манифестује се сувоћом слузокожа и коњуктива и може да буде примаран (ако нису присутна друга аутоимуна обољења) или секундаран – уколико је повезан са другим имунолошким болестима попут лупуса и реуматоидног артритиса.

Најчешће се јавља код жена и то у каснијем животном добу између 40. и 60. године живота.

Тачан узрок Сјогреновог синдрома није познат и поред тога што је он предмет интересовања многих научника и спроводених бројних истраживања. Доводи се у везу са генетском предиспозицијом за настанак аутоимуних болести, као и са хормонима, где естроген може да игра значајну улогу, с обзиром на то да се предоминантно јавља код жена.

Код овог синдрома у жлездама које имају улогу да стварају пљувачку, сузе, вагинални секрет и друге секрете долази до стварања запаљења због кога здраво жлездано ткиво бива замењено ткивом које није функционално, што доводи до сувоће у очима, устима , кожи, вагини и гастроинтестиналном тракту. Сувоћа стога често отежава и гутање хране, док се у цревима може појавити и симптом сличан синдрому иритабилног колона.

Симптоми Сјогреновог синдрома

Сувоћа уста, односно ксеростомија је један од кључних синдрома. Често не може да се испровоцира лучење пљувачке киселом храном или бомбонама. Такође се јавља и сувоћа очију и других слузница као што су нос, душник, вагина.

Неки од симптома који су такође чести су умор, деконцентрација и лоше расположење, као и кожни осип након излагања сунцу и бол у мишићима и зглобовима.

Могућа је појава и других системских компликација попут појаве артритиса, плућних смењи, али и неуролошких сметњи. Забележени су и тзв. "Reynolds-ov" синдром, бубрежна обољењаи "МАЛТ" лимфом.

Промене у плућима најчешће су изазване кератотрахеитисом (као последица сувоће бронхијалне слузокоже) и манифестују се у облику сувог кашља и инфекција респираторних путева.

Желудачни симптоми су обично видљиви као атрофички гастритис са гастроезофагеалним рефлуксом и езофагитисом. Због успореног процеса варења, болесници са Сјогреновим синдромом имају честе манифестације успореног (одложеног) пражњењења желуца које могу изазвати осећај ситости, нелагодност у виду тежине и мучнине у горњем делу стомака и нагон на повраћање.

Ређе су у овој болести присутни симптоми акутног панкреатитиса, хепатомегалије и спленомегалије истовремено са примарном билијарном цирозом јетре и хепатитисом.

Срчани симптоми могу бити изазвани перикардитисом и плућном хипертензијом. Ту су и промене на кожи које карактерише пре свега сувоћа коже, коју прате и друге кожне промене као што су дерматитис, свраб, кожни чир, ануларни еритем (црвенило)... Уз алопеција, витилиго, могу да се појаве и чиреви на задњем делу тврдог непца, уснама, деснима и језику.

Неуролошки симптоми су видљиви на централном нервном систему и кичменој мождини, а манифестују, према писању Википедије, као миелопатија, оптичка неуропатија, мишићни грчеви, дискретне когнитивне дисфункције и психијатријске манифестације (психоза, депресија и чак и 80 одсто случајева). У неким случајевима јавља се и епилепсија. Као сензорни поремећаји могу се јавити и симптоми у облику дисталних парестезија, а мождане неуропатије се могу јавити у облику тригеминалне неуропатије или парализе живца лица (фацијалног живца).

Како се дијагностикује?

Иако Сјогренов синдром спада у често аутоимуно реуматско обољење, неретко остаје недијагностиковано и неадекватно лечено. Из тог разлога може да се догоди да пацијенти изгуби зубе или да му се створи улцер у оку, што може трајно да им оштетити вид.

Дијагноза се углавном поставља на основу анамнезе, односно уколико тегобе трају дуже од три месеца, као и испитивањем функције пљувачних жлезда путем тестова који ће да  потврде ксеростомију (сувоћу уста).

Пацијент се такође шаље на офталмолошке прегледе и испитивање функције сузних жлезда, односно такозвани "Schirmerov" тест. Раде се и серолошке анализе и крвна слика. Неретко лекари налажу и биопсија малих жлезда усне или образне слузокоже.

На који начин може да се лечи?

Лечење Сјогреновог синдрома је углавном симптоматско и подразумева употребу вештачких суза, вештачке пљувачке, назалног спреја, често узимање воде, бомбона без шећера и лосиона за кожу.

Редовне посете стоматологу су ту веома битне јер се на тај начин, због недостатка пљувачке, контролише настанак каријеса и пародонталних обољења. Беспрекорна орална хигијена и употреба антисептичних раствора могу да имају пресудни утицај у превенцији многих оралних компликација.

Лекар може да пропише и одређене лекове који поспешују лучење пљувачке и суза у извесном степену.

Препоручује и се и избегавање јаких сапуна, суве климе, као и конзумирање алкохола и цигарета.

Прогноза болести
Иако у начелу има добру прогнозу, настанак Сјогреновог синдрома обично је повезан са другим болестима, па је и прогноза директно повезан са тим болестима (нпр. лупус, лимфом и слично.

Инфекција паротидне жлезде је једна од чешћих компликација која се карактерише отоком, болом, црвенилом, топлотом на једној страни лица, изнад захваћене паротидне жлезде, понекад праћена са повишеном телесном температуром.

Ту су и паротидни тумори, када једна од паротидних жлезде може екстремно да се увећа и постати ненормално тешка.

Често се дешавају и проблеми у потомству, јер деца коју рађају жене са синдромом имају већи ризик, у односу на осталу новорођену децу, да оболе од лупуса и урођеног срчаног блока.

 

Србија Данас/Ona.telegraf.rs/Пренела С.С.