ДОКТОРКА УПОЗОРИЛА НА ЦАРСКИ РЕЗ - Ево зашто је добро да се ПОРОДИТЕ природним путем, могу уследити компликације
Ово су резултати засновани на истраживању и пракси!
Осам пута је већа смртност после хируршке интервенције него након природног порођаја, због крварења, тромбоза и инфекција. Лекари се залажу да се формира регистар рађања који би дао увид у то зашто умиру труднице и новорођенчад, преноси Политика.
Квалитет здравствене заштите трудница и породиља једне државе, између осталог, оцењује се и на основу процента царских резова. Светска здравствена организација препоручује да проценат царских резова буде нижи од 16 одсто, а претпоставља се да у нашој земљи он износи више од 30 одсто.
Проблем је што нема тачних података о томе, на националном нивоу, упозорава др Љиљана Мирковић, редовни професор Медицинског факултета у Београду и члан научног одбора Шестог европског конгреса о порођају и председник локалног организационог комитета.
Она напомиње да нам је неопходан нови, модеран Регистар рађања, управо онакав какав имају развијене земље. Поред процента царских резова, Регистар рађања би пружио и тачан увид у то зашто умиру труднице и новорођенчад.
Највећи АСТРОЛОШКИ ДОГАЂАЈ у 2023. ГОДИНИ очекује нас У МАРТУ - Сатурн у Рибама многима ће ПРОДРМАТИ ТЛО под ногама
Ако сте рођени у ОВА ТРИ ЗНАКА - ЧЕСТИТАМО! До краја 2023. године ће вам СВЕ ИЋИ ОД РУКЕ, процветаћете!
- Смртност мајки у 2021. износила је 22,5 на 100.000 живорођене деце, а 2019. је износио 6,2, што говори да имамо значајно повећање. Ако се поредимо са земљама Европе, немамо пуно разлога за понос. Има простора за озбиљну анализу сваког појединачног случаја. Ми то не радимо. Не учимо на грешкама. Смрт труднице или новорођенчета у 21. веку је велика трагедија. Негативан природни прираштај у Србији, где је 2021. године 74.000 људи више умрло него што се родило, дакле цео један град је нестао, белу кугу ставља на прво место приоритета - сматра професорка Мирковић.
Када је реч о порођајима, узор нашој земљи требало би да буду државе са севера Европе, напомиње она, где се упорно и систематски ради на смањивању броја царских резова испод 16 одсто. Ако се поредимо са Америком, где је 2021. матернални морталитет на 100.000 живорођене деце био 32,2, виши од нашег у доба пандемије ковида 19, рекло би се да смо бољи од САД, које имају екстремно скуп здравствени систем, али и константан пораст смртности трудница.
- Наш циљ треба да буду европске вредности, рационалан приступ, хуманизација и не "медикализација порођаја". Укратко, "медикализација порођаја" је процес у коме се физиолошке, односно, ниско ризичне трудноће третирају као болест. Хоспитализују се труднице, раде се непотребне интревенције, константно се узима огроман број непотребних врло скупих анализа, све труднице имају неку терапију, раде се царски резови или непотребне индукције… И што би наш народ рекао – од готовог правимо вересију. Ово је и екстремно скупо за средње развијену земљу, а непотребно и нехумано, да од здравих, ниско ризичних трудница правимо тешко болесне пацијенте. Други аспект такозване медикализације порођаја је да је трудница у оваквом систему пасивни "болесник"уместо здрав, активан субјект. Неопходно је да поред бројки о смртности и оболевању, мера успешности здравствене заштите трудница у нашој земљи буде и задовољство труднице укупним искуством рађања детета. СЗО посебно наглашава потребу унапређења позитивног првог искуства рађања, као стимулуса да се роди и друго дете. Уз цео низ препоручених мера од стране СЗО, спадају и присуство партнера на порођају, обезбољавање свих процедура, хуман однос са респектом личности, али и унапређење комуникације особља, као и јасан начин упућивања на више нивое ако се појаве компликације - додаје професорка Мирковић.
Поставља се питање, које су могуће компликације царског реза и због чега је бољи природни порођај?
- Жене имају више компликација после царског реза: осам пута је већа смртност после царског реза него после вагиналног порођаја због крварења, тромбоза и инфекција. Оно о чему се мање прича су компликације у свакој следећој трудноћи. Наиме, трудноћа после царског реза носи ризик да ембрион почне да се "развија" на самом ожиљку. То је од 2018. према Светском удружењу гинеколога и акушера (ФИГО) означено као ПАС, односно карактерише га претерано урасла постељица, што се манифестује обилним, по живот опасним крварењем, које може захтевати и одстрањивање материце да би се спасао живот труднице. Када се одлучује о првом царском резу ретко се помињу и ове касније, могуће компликације. Постоје и студије које аутоимуне болести деце и аутизам повезују са царским резом. Дакле, требало би урадити царски рез онда када је то потребно, али не олако и без индикација - сматра професорка Мирковић.
Овај лекар специјалиста упозорава да млади акушери имају мање прилике да се едукују у стандардним акушерским вештинама.
- Звучи парадоксално, али дешава се да врло брзо науче да ураде царски рез, али да сигурно и безбедно употребе акушерске вештине и збрину евентуалне компликације, за њих постаје скоро немогућа мисија. Други аспект је трка са временом. Нормалан порођај траје и до 10 сати, а порођај царским резом је операција од 40 минута ако акушер има осредње искуство - додаје професорка.
Ово ће бити једна од тема на Шестом европском конгресу о порођају, који се одржава од 9. до 11. марта у хотелу "Краун плаза". Очекује се више од 300 учесника, углавном из Европе, али оно што је био циљ, да што већи број колега из Србије и региона присуствује конгресу, остварено је. Македонија, Румунија, Бугарска, Хрватска, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Словенија, заједно са колегама из развијених европских земаља имаће прилику да чују 64 предавања најеминентнијих колега из Европе. Предконгресни курсеви које ће водити европски акушери показаће како се збрињавају и изводе стандардне акушерске процедуре. Биће представљене нове студије о ограничењу употребе синтоцинона у активној фази порођаја, биће представљен ФИГО водич за збрињавање постпорођајних крварења, као и нови вид анестезије у порођају. Стручњаци ће објаснити и како да се изводи царски рез да би се избегле његове интраоперативне компликације, како се реанимира новорођенче и још много различитих аспеката такозваног интрапарталног надзора. Посебно ће бити интересантно предавање Сабаратнама Арулкумарана, бившег председника ФИГО-а, о начину комуникације са породиљом и породицом када се дешавају хитне и по живот опасне компликације.
- То је битно јер нас нико не учи како саопштити неповољан исход породици која се суочава са изненадним и неочекиваним губитком. Успели смо да котизацију смањимо на најнижи ниво за један европски конгрес и да обезбедимо симултано превођење са енглеског језика. Супруга председника Србије, Тамара Вучић, са великим задовољством је прихватила да буде покровитељ конгреса и да покрене нове акције у унапређењу здравствене заштите трудница, породиља и деце у Србији. Надам се да ће овај конгрес покренути неколико неопходних пројеката који би порођај у Србији учинили сигурнијим догађајем у животу сваке жене - закључила је професорка др Мирковић.