Дијететичар тврди: Ово су ТРИ најгоре намирнице које можете да поједете, пуне су шећера и соли!

 У данашњем брзом темпу живота, исхрана се често своди на практичност. Међутим, стручњаци за исхрану константно упозоравају на тзв. ултра-прерађену храну – производе који су сиромашни есенцијалним хранљивим материјама, али пренатрпани додатим шећерима, натријумом (сољу) и нездравим мастима. 

Регистровани дијететичар Лук Кори истиче да најгора ствар коју можемо појести јесте храна која има високу калоријску густину, а ниску нутритивну вредност. Таква храна не само да доприноси гојазности, већ и повећава ризик од озбиљних хроничних болести, укључујући срчана обољења и дијабетес. 

У наставку, анализирамо три намирнице које би, према мишљењу стручњака, требало конзумирати само у изузетно ретким приликама 

1. Замрзнута пица. Иако је неодољиво практична, замрзнута пица је архетип ултра-прерађене хране. Зашто је проблематична? Висок садржај натријума (со): Једна порција (која је често мања од целе пице) лако може прећи половину препорученог дневног уноса натријума. Прекомерни унос соли директно је повезан с повишеним крвним притиском (хипертензијом). 

Засићене масти: Сир и месне прерађевине (попут феферона) које се користе у замрзнутим пицама често су богате засићеним мастима. „Скривени“ шећер: Произвођачи често додају шећер у тесто и сос, како би побољшали укус и продужили рок трајања. Ниска нутритивна вредност: Упркос великој количини калорија, садржи врло мало влакана, витамина и есенцијалних минерала. Практични савет: Ако не можете да одолите пици, направите је сами. Користите интегрално брашно за тесто, танко нанесите домаћи парадајз сос (без додатог шећера) и користите мању количину висококвалитетног сира и свежег поврћа. 

2. Газирана пића (сокови) Газирани напици представљају класичан пример „празних калорија“ – обезбеђују енергију, али без икакве хранљиве користи. Зашто је проблематична огромна количина шећера? Просечна лименка газираног сока садржи седам до десет кашичица додатог шећера (фруктозни кукурузни сируп). Овакав „течни шећер“ изузетно брзо улази у крвоток, изазивајући нагли скок инсулина. Присутан је ризик од гојазности и дијабетеса Типа 2. Лакоћа с којом се конзумирају у великим количинама (без осећаја ситости) доприноси повећању телесне тежине и инсулинској резистенцији. Киселост: Висока киселост ових пића (често због фосфорне киселине) може бити штетна за зубну глеђ и дугорочно утицати на здравље костију Практични савет: Замените газиране сокове водом са кришкама свежег воћа (лимун, наранџа, краставац) или незаслађеним спарклинг водама. Чајеви (хладни или топли) без додатог шећера су такође одлична алтернатива. 

3. Месне прерађевине (сланина, кобасице, деликатесни производи). Прерађено месо, које укључује сланину, кобасице, виршле и сухомеснате деликатесе, представља троструки ударац за здравље Зашто је проблематично? Велики садржај натријума и засићених масти. Ови производи се производе тако да буду хипер-палатабилни (изузетно укусни) захваљујући високим концентрацијама соли и масти. Нитрити и нитрати користе се као конзерванси за продужавање рока трајања и одржавање боје. Светска здравствена организација (СЗО) класификовала је прерађено месо као карциноген класе 1, што значи да постоје убедљиви докази о повезаности са повећаним ризиком од колоректалног карцинома. 

Празне калорије и адитиви: Поред засићених масти и соли, ове намирнице често садрже и различите адитиве, а истовремено су лишене влакана и других кључних нутријената. Практични савет: Ограничити конзумацију прерађеног меса на минимум. Уместо тога, бирајте немасне комаде свежег меса, печену пилетину, ћуретину или рибу. За сендвиче, користите туњевину из конзерве (испрану од вишка соли) или танко сечен пршут. 

Дијететичар Кори наглашава кључну поруку. Ниједна храна сама по себи неће уништити ваше здравље. Важан је целокупан образац исхране. Фокусирајте се на равнотежу и разноликост – на унос целовитих житарица, свежег воћа и поврћа, немасних протеина и здравих масти. Намирнице са високим садржајем шећера и соли третирајте као повремену посластицу, а не као темељ свакодневне исхране.