Доктор саветује: Како најбоље да заштитимо своје срце - ОВО СВИ ТРЕБА ДА ЗНАМО

Пандемија Covid 19 оптерећује здраствени систем. Ограничена је, како могућност самог контакта са лекаром, тако и време проведено са њим. Због тога сви морамо бити јако прецизни и фокусирани приликом прегледа - и пацијенти када објашњавају опште стање, али и ми лекари када одређујемо саму стратегију лечења. 

Кардиоваскуларне болести (КВБ) су прве на листи Светске здравствене организације, како по броју оболелих тако и по учесталости фаталних исхода. Болести срца и крвних судова, као и хипертензија (повишен крвни притисак) чине укупно 52% свих познатих незаразних болести данашњице. За њихово лечење се издваја готово 90% средстава одређених за здравство у свету. Студије Светске здравствене организације (СЗО) указују на то да само 51% пацијената узима прописане дозе лекова за повишени крвни притисак. Међу пацијентима којима су прописани бета блокатори, након инфаркта, само 45% је редовно узимало ове лекове током прве године по напуштању болнице, а највећи број је од терапије одустао управо током почетних месеци након отпуста.

Како особа стари, повећава се ризик за кардиоваскуларне болести, а ако се придодају фактори ризика, тада се тај укупни ризик знатно повећава. Данас је потврђено преко 250 фактора ризика. Недостатак витамина Д је фактор ризика, повишене вредности хомоцистеина такође, низак ниво витамина К2 који утиче на калцификацију крвних судова, низак ниво Ц витамина, такође. Један фактор сам за себе није довољан. Фактрори иду заједно, присуство више фактора вишеструко повећава ризик  од  обољевања. Због тога су кардиоваскуларне болести су један од најчешћих узрока обољевања и смртности. 

Недавно је објављено истраживање италијанских научника који су проучавали ефекат закључавања популације у Итаљи на почетку пандемије Covid 19. Установљено је да су Италијани много често користили „нездраве“ намирнице у исхрани, попут масти животињског порекла и брзу храну, а нису се придржавали општих препорука хигијенско-дијететског режима живота (кориговања исхране, редовних оброка, уноса свежег воћа и поврћа, повећања физичке активности) што ће се, нажалост, у будућности, одразити  тежим и лошијим прогнозама како у броју оболелих, тако и у броју умрлих од кардиоваскуларних болести.

На основу свега наведеног, јасно је да треба да тежимо да у потпуности елиминишемо или бар да боље контролишемо све факторе ризика на које можемо утицати. У факторе ризика које можемо контролисати спадају повишене вредности крвног притиска, повишене вредности масноћа и шећера у крви, пушење, физичка неактивност, гојазност, нездрава исхрана, психички стрес, превелика употреба алкохола. Један од најновијих и веома значајних фактора ризика на који можемо да утичемо је и хомоцистеин. Повећана концентрација хомоцистеина проузрокује убрзање процеса атеросклерозе и доводи до повећања ризика од нежељених кардиоваскуларних и церебралних догађаја.  

Истраживања су показала да 58% особа у Србији има урођену генску промену која доводи до недостатка фолне киселине, а самим тим и повишених вредности хомоцистеина. Многи лекови (Метфотмин, Пантопразол, Metotrexat) својим деловањем директно и индиректно повећавају ниво хомоцистеина, па је коришћење препарата фолне киселине од изузетног значаја. Њене резерве у организму нису велике, због чега је изутетно битно да се уноси у организам, како у примарој превенцији, тако и код особа које су већ имале проблема са срцем и крвним судовима.

Недостатак витамина Д3 има 70% људи. Новија истраживања показују да је витамин Д одговоран и за здравље кардиоваскуларног система путем различитих механизама. Витамин Ц јаким антиоксидативним деловањем спречава оштећења  зидова крвних судова и ширење упале, чиме се успорава процес атеросклерозе.

Својим пацијентима препоручујем ЦардиоВитамин®, због тога што садржи активан облик фолне киселине и витамине Б6 и Б12, који помажу да се снизи ниво хомоцистеина, а самим тим смањи и ризик за настанак кардиоваскуларних болести. Једноставном употребом једне капсуле на дан, значајно доприносимо нашем здрављу, нашем срцу и крвним судовима. Треба да знамо да искористимо шансу која нам је дата. Кренимо на време! Имамо само једно срце и њега треба да чувамо. Ако га изневеримо, питање је да ли ће нам оно пружити другу шансу.