ХИМАЛАЈСКА, КЕЛТСКА, БЕЛА, ЈОДИРАНА? Која со је најздравија?

Данас на полицама трговина можете пронаћи многе врсте соли – од хималајске и келтске до обичне беле и јодиране верзије. 

Свака се рекламира као „најздравија“ или „најбоља“ за употребу, али када се сагледају чињенице, основна хемијска структура остаје практично иста код свих соли: углавном се ради о натријум хлориду. 

Разлике које се често истичу – попут присуства додатних минерала у хималајској или келтској соли – у пракси су минималне, јер се со обично користи у врло малим количинама, па ти трагови минерала тешко могу значајно утицати на здравље.

 Ако желите уносити више магнезијума, калцијума или других елемената, то је ефикасније постићи избором намирница богатих тим нутријентима, као што су поврће, орашасти плодови и интегралне житарице. 

Најважнија разлика између различитих врста соли је додавање јода. Јод је неопходан за нормално функционисање штитне жлезде и правилан метаболизам, а обична јодирана со представља једноставан начин да се обезбеди његов довољан унос у исхрани. 

Многи популарни трендовски производи попут хималајске или келтске соли немају додат јод, па уколико их користите уместо стандардне јодиране соли, важно је да унос јода надокнађујете из других извора у исхрани. 

На крају, избор соли не мора бити диктиран најновијим нутриционистичким трендом или атрактивним паковањем. Ако вас више занима укус, текстура или специфична примена у кухињи, различите сорте соли могу обогатити ваше јело. 

Али када је здравље у питању, нејодирана „гурманска“ со не даје значајну нутритивну предност над добро избалансираном, умереним количинама јодираном соли.