Кампања "Очи су огледало душе" поводом Светског дана вида - Одржана конференција посвећена виду и здрављу очију

На конференцији су учествовали представници Министарства здравља и Републичког фонда за здравствено осигурање, као и представници три удружења пацијената офталмологије „Гледамо Срцем“, „Жута Мрља“ и „Боно Видо“, који су и покренилу целу кампању и разговор на ову важну тему за превенцију и бригу о здрављу очију.

На самом почетку конференције, помоћница министарке здравља у Влади Србије, др Јелена Јанковић, истакла је важност превенције и лечења офталмолошких обољења и додала да је у протеклом месецу, започета припрема и анализа приступачности здравственог система за слепе и слабовиде особе, уз усклађивање са Европским стандардима. „Наш план је да након ове анализе Министарство здравља позове представнике удружења да дају своје мишљење и препоруке у вези са проценама приступачности здравственог система особама са инвалидитетом. Тиме ћемо омогућити да Министарство чује глас ових пацијената и моћи ћемо да прилагодимо здравствене услуге њиховим потребама“, истакла је др Јанковић. Она је том приликом подржала и предлог доктора и представника удружења да се донесу нови водичи и протоколи у складу са најновијим стандардима за офталмолошке прегледе, дијагностике и терапије.

- Министарство здравља планира повећање броја офталмолошких прегледа и додатну специјализацију офталмолога, уз привремени план да болнички лекари на секундарном нивоу преузму примарни ниво прегледа, како би се грађанима омогућио олакшан приступ офталмолошким прегледима - изјавио је Државни секретар у Министарству здравља, Горан Макунчевић, и још једном нагласио да је планирно повећање доступности офталмолошких прегледа и очних лекара у земљи.

Републички фонд за здравствено осигурање осигурава здравствене услуге на свим разинама здравствене заштите, укључујући прве прегледе, контролне прегледе и комплетно лијечење ових особа. „Да би се остварило право за наочаре, потребно је да те наочаре потпише специјалиста офтамологије и да наша матична филијала само овери образац. Када су у питању сочива ту имамо још један додатни корак, лекарску комисију која утврђује испуњеност критеријума за добијање сочива.“ Рекла је помоћница директора Сектора за здраствено осигурање РФЗО Весна Латиновић.

Говорници су се дотакли метода превенције очних болести и оштећења вида у Србији, начинима одговарајућег прилагођавања новонасталој ситуацији услед болести и унапређивању живота, као и о значају подршке породице и најближих за све слепе и слабовиде особе.

Директор Клинике за очне болести Универзитетског Клиничког центра Војводине, Синиша Бабовић, истиче важност подизања свести о здрављу очију и наглашава да преко 60 одсто наших животних доживљаја долази путем вида. „Постоје дијагнозе у којима је терапија доступна и у којима није доступна. Најчешћа обољења (ретинална) које највише утичу на губитиак вида су сенилна дегенерација макуле која је везана за старост, друга група су обољења везана за хроницне системске системе болести попут дијабетеса или оштећења судова у мрежњачи попут оклузивних болести“, објаснио је доктор Бабовић.

 - Веома је важно да радимо на свеукупном побољшању, да учинимо шта можемо како бисмо помогли младим људима који се суочавају са проблемима слабовидости или слепила. Дијалог са институцијама је јако важан и потребно га је додатно унапредити и даље побољшати приступачност домовима здравља, обучити лекаре и медицинске сестре, као и појачати едукацију опште популације у опхођењу према нама. А најважнија од свега је психолошка подршка јер ми не можемо сами да превазиђемо такву ствар као што је губитак вида. Зато је потребно да се више зна, да се више прича, да иако не видимо, не будемо невидљиви - изјавио је Бобан Величковић, председник удружења слепих и слабовидих особа „Гледамо Срцем“.

- Жута мрља је удружење које подржава болест сенилне дегенерације макуле. Почетни симптоми ове болести су често занемарљиви, стога је изузетно важна превенција и редовни прегледи како би се болест утврдила у најранијој фази. Постоји терапија која се примењује у свету и која, иако не може излечити болест, може знатно утицати на њено успоравање и стопирање хроничног исхода. Морам да похвалим наше институције које су омогућиле да добијемо нови лек и у Србији, а радимо на томе лекови нама пацијентима буду доступнији, јер су јако скупи - апеловала је представница удружења „Жута Мрља“ , Александра Хаџи-Манић.

Председница удружења „Боно Видо“, Жана Шибул, кроз своје лично искуство истакла је улогу породице и значај подршке: "Психилошка подршка је, како слепој и слабовидој особи, тако и целој њеној породици, од пресудног значаја за свакодневно функционисање и живот. Подршка унутар породице је најбитнија за особе са овим инвалидитетом, али сви чланови на свој начин пролазе кроз цело ово искуство, од првих симптома, дијагнозе и даље кроз лечење. Зато сматрам да је веома битно да породица буде укључена у целу причу, заједно са пацијентом."

Светска здравствена организација процењује да у свету најмање 2,2 милијарде људи има неко оштећење вида. Већина људи са оштећењем вида и слепилом је старија од 50 година, мада губитак вида може да задеси људе свих узраста.

Светски дан вида је установљен 2000. године и обележава се под покровитељством Светске здравствене организације, средином октобра са циљем да се подигне свест грађана о глобалном проблему слепоће и слабовидости, као и рехабилитацији слепих особа.