ДОКТОРИ ОТКРИВАЈУ: Ево ко је најподложнији оболењу од КОРОНА ВИРУСА, веома се тешко ОПОРАВЉАЈУ
Корона се крије у масним ћелијама
Од самог почетка пандемије је познато да гојазост представља ризик за тежак облик ковида и постковидног синдрома. С једне стране, то је због лошијег физичког стања, већег броја пропратних болести или механичких проблема с дисањем.
Али то није све: према једној новој, још неверификованој студији, чини се да коронавирус директно инфицира масне ћелије. Штавише, у тешким случајевима ковида упала се дешава директно у масним ћелијама.
УШТЕДИТЕ ВРЕМЕ И ЖИВЦЕ: Ово је феноменалан ТРИК како да поставите новогодишње ЛАМПИЦЕ на ЈЕЛКУ (ВИДЕО)
ТАЊИ СТРУК БЕЗ ДИЈЕТЕ? МОГУЋЕ ЈЕ! Уз помоћ ових савета смањићете ОБИМ СТРУКА без вежбања и гладовања
ГОЈАЗНОСТ И ЗДРАВЉЕ: Уколико имате ВИШАК КИЛОГРАМА у ризичној групи сте за ове ОПАКЕ БОЛЕСТИ
- Подаци из наше студије сугеришу да инфекција масног ткива и повезани упални одговор могу бити један од разлога због којих гојазнии људи имају тако тежак ток болести када су заражени САРС-ЦоВ-2 - каже Катерине Блиш, професорка на Станфорду и главна ауторика студије.
Те спознаје заправо и нису сасвим нове, јер се чини да и други патогени, попут вируса грипа, воле да се угнезде у телесне масти. АЦЕ2 рецептори служе као улазна врата за продирање новог коронавируса САРС ЦоВ-2 у ћелије. А њих у масним ћелијама има више него у другим ћелијама, чак и вишо него у плућном ткиву.
Докторка Блиш и њен тим су прегледали масне ћелије пацијената који су умрли од ковида 19. Показало се да коронавирус врло ефикасно користи масне ћелије као резервоар за прикривање и тиме надмудри наш имунолошки систем.
Повећан ризик од постководног синдрома
А маст у људском телу није ограничена на она места која видимо на први поглед - она представља окружење у којем се налазе и бројни унутрашњи органи. Истраживачи су открили да инфицирање масних ћелија вирусом САРС-ЦоВ-2 активира читав низ упала. Почевши од масноће, може се проширити и на унутрашње органе - и то на дуже време.
Будући да се на овај начин преноси на цело тело, то, према налазима ове студије, може повећати ризик да ће пацијенти патити од постковидног синдрома месецима након што се опораве од прве инфекције.
- Ако масне ћелије представљају резервоар за вирусне инфекције, гојазност може допринети не само тешкој акутној болести, већ и дуготрајном постковидном синдрому - наводи се у студији.
Ова сазнања би могла утицати на стратегију цепљења и методе лечења, будући да телесна масноћа још није узета у обзир у постојећим третманима.
Могуће методе лечења
Истраживачи су открили да вирус и у масним ћелијама реагује на антивирусну терапију (с ремдесивиром). Осим тога, могли би се тестирати циљани лекови који смањују упалу у масном ткиву. Истраживачи сугеришу да би салицилати могли преузети овај задатак.
Најпознатији представник салицилата је ацетилсалицилна киселина - односно аспирин. Салицилати имају аналгетска и противупална својства, смањују температуру и спречавају стварање угрушака у крви.
На основу нових резултата истраживања такође се мора расправљати о томе да ли у ризичне групе треба уврстити и гојазне, те им дати приоритет, на пример код вакцинације.
Узнемирујућа гојазност
Од почетка пандемије неке студије су показале да су многи од најтеже оболелих од ковида 19 били гојазни. Прва метаанализа објављена је у августу 2020. и за њу су истраживачи из целог света прикупили податке од 399.000 пацијената.
Код гојазних с корона инфекцијом је вероватноћа 113% већа да ће завршити у болници, 74% већа да ће завршити на интензивној нези и 48% је већа да ће умрети од ковида 19.
Код тих особа се многи фактори често спајају у озбиљну болест. Тако рецимо трбушна масноћа притиска дијафрагму, која пак притиска плућа. Тиме се ограничава проток ваздуха, смањује се волумен плућа.
Додатни фактори
Осим тога, гојазне особе често имају ослабљен имунолошки систем, хроничне упале и повећану склоност тромбози. То може постати ризик у случају короне.
Осим тога, код гојазних су врло чести повишени крвни притисак, болести срца и плућа те дијабетес. Све су то додатни фактори који могу погоршати ток болести.
Гојазни би требало да се посебно чувају од инфекције. Јер за сада постоји врло мало података о томе како их треба лечити, између осталог и због тога што су ти људи често искључени из клиничких студија – баш због прекомерне тежине.
С обзиром на резултате ових истраживања, могло би бити врло смислено укључити људе с високим индексом телесне масе (Body-Mass-Index, БМИ) у будућа истраживања о лечењу ковида 19.
Ако особа има БМИ од 25, говори се о благој гојазности, а када је БМИ већи од 30, говори се о гојазности. Тако је рецимо особа са висином од 170 цм гојазна када има више од 86 килограма, а блага гојазност почиње када има више од 72 килограма.