ИЗАЗИВА КРВАРЕЊЕ ИЗ ОЧИЈУ! У Северној Македонији се појавио ВИРУС чија је стопа СМРТНОСТИ 40 одсто, прераста у ЕПИДЕМИЈУ за тили час, а вакцине НЕМА
Светска здравствена организација је у мају навела као једну од девет "приоритетних болести"
Када слушамо о тропским болестима, на памет нам никада не пада Балкан, већ сматрамо да, иако се појави код нас, "криви" су туристи. Међутим, изледа да се сада ситуација мало променила, јер је једна турискиња умрла заразивши се Кримско-конгоанском хеморагијском грозницом у Северној Македонији.
Стручњаци упозоравају на могућу опасност, јер грозница изазива тешке епидемије, а вирус се преноси на људе било убодом крпеља или контактом са крвљу или ткивима заражених животиња.
"Убеђени смо да је преминула гладна и жедна": Неутешни родитељи Леле из Чачка тврде да им је ћерка УМРЛА због НЕБРИГЕ у крагујевачкој болници
Чистите ли ПУПАК редовно? У њему живи скоро 70 врста БАКТЕРИЈА, уколико не водите рачуна може доћи до ОГРОМНИХ ПРОБЛЕМА, ево шта треба радити
Кримско-конгоанска хеморагијска грозница изазива тешке епидемије вирусне хеморагичне грознице и има стопу смртности до 40 одсто. Вирус се првенствено преноси на људе преко крпеља и стоке, а до преношења са човека на човека може да дође услед блиског контакта са крвљу, излучевинама, органима или другим телесним течностима заражених особа.
За овај вирус не постоји вакцина ни за људе ни за животиње.
Сумња се да је 27-годишња страна држављанка "покупила" крпеља 19. јула 2023. године, док је боравила у источном делу земље - Штипу.
Како је саопштено из Института за јавно здравље Републике Северне Македоније, она је хоспитализована 23. јула након појаве знакова сличних грипу. Међутим, брзо се испоставило да је стање много озбиљније да она има типичне simptome KKHG.
За сада је откривено 67 контаката жртве, а страхује се да вирус није пренешен на неког од њих, било путем крви, било телесним течностима.
Како се преноси Кримско-конгоанска хеморагијска грозница
Кримска-конго хеморагична грозница широко је распрострањена болест узрокована вирусом крпеља (Наировирус) из породице Bunyaviridae. Вирус изазива тешке епидемије вирусне хеморагијске грознице, са стопом смртности од 10 до 40 одсто и јавља се на подручју Африке, на Балкану, Блиском истоку и у азијским земљама.
Вирус се јавља најпре међу дивљим и домаћим животиња као што су говеда, овце и козе. Животиње се инфицирају убодом заражених крпеља и вирус остаје у њиховом крвотоку око недељу дана након инфекције, омогућавајући да се циклус крпељ-животиња-крпељ настави када угризе други крпељ.
Вирус се преноси на људе било убодом крпеља или контактом са крвљу или ткивима заражених животиња током и непосредно након клања. Већина случајева заражених су људи који се баве сточарском индустријом, као што су пољопривредни радници, радници у кланицама и ветеринари.
До преношења са човека на човека може доћи услед блиског контакта са крвљу, излучевинама, органима или другим телесним течностима заражених особа. Болничке инфекције такође могу да се појаве услед неправилне стерилизације медицинске опреме, поновне употребе игала и контаминације медицинског материјала.
Симптоми
Дужина инкубационог периода зависи од начина добијања вируса. Након инфекције убодом крпеља, период инкубације је обично један до 3 дана, а највише 9 дана. Период инкубације након контакта са инфицираном крвљу или ткивима је обично 5 до 6 дана, са документованим максимумом од 13 дана.
Почетак симптома је изненадан, са грозницом, мијалгијом (бол у мишићима), вртоглавицом, болом у врату и укоченошћу, болом у леђима, главобољом, болом у очима и фотофобијом (осетљивост на светлост). У првој фази се могу јавити мучнина, повраћање, дијареја, бол у стомаку и грлу, праћени оштрим променама расположења и конфузијом. После 2 до 4 дана, узнемиреност може да буде замењена поспаношћу, депресијом и малаксалошћу, а бол у стомаку може се локализовати у горњем десном квадранту, са уочљивом хепатомегалијом (увећањем јетре).
Остали клинички знаци су тахикардија (убрзан рад срца), лимфаденопатија (увећани лимфни чворови) и петехијални осип (осип изазван крварењем у кожу) на унутрашњим површинама слузокоже, као што су уста и грло. Петехије могу да уступе место већим осипима званим екхимозе и другим хеморагијским феноменима. Тешко болесни пацијенти могу да доживе брзо погоршање функције бубрега, изненадну инсуфицијенцију јетре или плућну инсуфицијенцију након петог дана болести, па чак и пуцање капилара и такозвано "крварење из очију".
Светска здравствена организација је у мају навела KKHG као једну од девет "приоритетних болести", које представљају највећу претњу јавном здрављу.