Малаксалост, грчеви, надутост... Ови симтопи указују на ИНФЕКЦИЈУ, ево како да проверите да ли је имате!
Хелицобацтер pylori је бактерија која се среће код две трећине светске популације и доводи до обољења дигестивног тракта.
Код већине људи не даје никакве симптоме и могу је имати у организму годинама, након чега може узроковати велики број дигестивних тегоба као што су запаљење желуца (гастритис), чир на желуцу и дванаестопалачном цреву, као и карцином и лимфом желуца.
Како се преноси? Инфекција се преноси са заражене на здраву особу преко воде и прибора за јело, а познат је и начин преношења инфекције са животиње на човека (пас, мачка). Ако се не лечи може прећи у хроничну инфекцију и трајати доживотно. Када уђе у гастроинтестинални тракт ова бактерија својим токсинима и ензимима оштећује слој слузи која представља заштитну баријеру желуца и дванаестопалачног црева. Тада они постају осетљивији на дејство киселине и уколико се проблем не реши доводи до појаве запаљења желуца (гастритиса) или упале дуоденума.
Симптоми инфекције: Већина људи нема симптоме, али када се они јаве болест може постати хронична. Код малог броја људи нелечена инфекција, или чак акутна инфекција желуца и црева, може прогресивно довести до чира на желуцу и дванаестопалачном цреву. Симптоми који се могу јавити су мучнина, повраћање, губитак апетита, бол, малаксалост, грчеви, надутост, дијареја и други.
Такође, треба нагласити да свакодневни стрес, храна и поједини лекови значајно утичу на стварање и погоршавање симптома. Оштећена слузокожа реагује на љуту и зачињену храну, алкохол, цигарете, газирана пића, индустријску храну, хлеб и производе од белог брашна.
Најчешћа метода за постављање дијагнозе је анализа крви из које се изолују антитела које организам производи као одговор на инфекцију. Такође, ради се и анализа столице и анализа задаха која се изводи тако што пацијент пије раствор који разлаже бактерију на угљен диоксид, који се детектује у издаху. Гастроскопија је најпоузданија, али и најинвазивнија метода, којом се директном биопсијом желуца одређује присуство бактерије.
Да би тест издаха и анализа столице били поуздани, треба престати са коришћењем инхибитора протонске пумпе и блокатора Х2 рецептора минимум две недеље или антибиотика минимум четири недеље пре теста. Тестови крви се све мање препоручују, јер има доста лажно позитивних резултата и са њима се не може утврдити да ли сте имали инфекцију у прошлости или имате тренутно активну инфекцију. Уколико имате факторе ризика за настанак рака желуца онда је, по препоруци лекара, метода избора гастроскопија.
Лечење хеликобактер инфекције је изазовно и захтева пуно дисциплине и посвећености. Обично укључује узимање инхибитора протонске пумпе који смањују лучење киселине у желуцу и употребу два или три антибиотика који директно делују на бактерију и ерадицирају је. Овде треба нагласити да антибиотици нису „паметни“ лекови те да, поред саме хеликобактерије, убијају и добре бактерије у цревима. Зато је важно да у свакој терапијској комбинацији буде заступљен и неки пробиотски препарат. Један од најкориснијих у овом смислу је Saccharomyces боулардии јер се може узимати истовремено уз антибиотик. Такође, треба нагласити да растућа резистенција (отпорност) на антибиотике отежава излечење инфекције. Зато су препарати који садрже искључиво Saccharomyces боулардии корисни јер не поседују могућност преноса гена одговорног за резистенцију, односно отпорност бактерија на антибиотике.
На крају, свима који имају проблем са хеликобактер инфекцијом препоручује се редовна хигијена руку и прибора за јело, али се саветује и да воде рачуна о начину исхране, примењују умерену спортску активност и, што је могуће више, смање стресне ситуације.