"Убеђени смо да је преминула гладна и жедна": Неутешни родитељи Леле из Чачка тврде да им је ћерка УМРЛА због НЕБРИГЕ у крагујевачкој болници
Бол Данке и Радише још је већа, јер их лекари избегавају
Најтежа трагедија која се може десити родитељима задесила је Данку и Радишу Томашевића из чачанског села Јежевица. Њихова ћерка преминула је пре два дана у Клиничком центру Крагујевц, а они су, како кажу, убеђени да им је чедо убила небрига медицинских радника.
Чистите ли ПУПАК редовно? У њему живи скоро 70 врста БАКТЕРИЈА, уколико не водите рачуна може доћи до ОГРОМНИХ ПРОБЛЕМА, ево шта треба радити
Повишен ЦРП У КРВИ може да укаже на РАЗНА ОБОЉЕЊА - Обратите пажњу и одмах РЕАГУЈТЕ у овом случају
Њихова ћерка Лела је у чачанску болницу примљена у лошем стању, па су доктри посумњали да је то последица можданог удара. Одатле је пребачена у Крагујевац, где је родитељима саопштена страшна вест - Лела има два одвојена тумора на мозгу и хитно мора бити оперисана.
- Прихватили смо, борећи се детету за живот, а интервенција је изведена отварањем главе. Међутим, са патологије из Београда вратио се резултат у којем стоји, како тврде, да нема малигних ћелија, а онда се испоставило да је други тумор потпуно ишчезао, иако су нам тврдили да њега не смеју да дирају, јер је на јако незгодном месту, док су други отклонили, говори неутешни отац и објашњава како се стање закомпликовало преко ноћи:
- Наша ћерка је била прилично добро и пре и после операције и нисмо приметили да је у тешком стању. Ситуација се закомпликовала када је добила температуру и данима је вегетирала. Затицали смо је непресвучену и убеђени смо да је преминула гладна и жедна. Воду коју смо доносили није пила јер смо обележавали флашице, плашећи се да ли ће је неко напојити. На крају нам је саопштено да она није за неуролошко одељење, већ за интерно и лекар нам је рекао да ће она бити пребачена тамо.
Мајка Данка је очајна, али је убеђена да је њена ћерка преминула од небриге. Кроз сузе каже да не могу да се помире да је њихово дете, насмејана и добра кћерка, овоземаљски живот завршила као биљка. Кажу да ни сами не знају како подносе бол због трагедије, а најгоре од свега је што их лекари избегавају:
- Лекари су одбијали да разговарају са нама, нисмо успели ни са ким да причамо иако смо стално то покушавали, као да су бежали од нас. Имали смо једну медицинску сестру коју смо познавали и која је кришом улазила на одељење и појила нам дете. У другим моментима мислимо да ништа није ни јела, ни пила. Приликом последње посете када смо били код наше Леле, она је већ имала отворене ране по телу од лежања и тада смо схватили да нико у болници нашем детету није ни пришао, да је пресвуче и окупа. Ухватиле су је инфекција уринарног канала и клостридија и тако је преминула, прича неутешна мајка Данка.
Скрхани родитељи истичу да не криве никога због трагедије, али желе да скрену пажњу јавности како се ничијем детету у Србији никада више не би догодила иста судбина.
- Сада је све касно, али ово чинимо да скренемо пажњу јавности на небригу коју могу доживети туђа деца која западну у овакву ситуацију. Тражили смо обдукцију, али да то ураде стручни лекари у Београду, никако у Крагујевцу. Међутим, они су то без нашег одобрења урадили у Крагујевцу. Ми смо поднели тужбу, јер трудимо да је наше дете лечено од тумора који је и написан као узрок смрти, а потврђено је да тумора није ни било, а ми сматрамо да је наша Лела умрла од инфекције и небриге. Ако има правде то ће се и доказати и добиће судски епилог, јер хоћемо да знамо истину и како је наше дете преминуло - каже Радиша.
Како "Блиц" преноси, о Лелиној смрти је покренута истрага у УКЦ Крагујевацу:
- У Универзитетском клиничком центру Крагујевац, у току је формирање Комисије за унутрашњу контролу квалитета стручног рада, чији је задатак да испита све аспекте лечења Л.Т. из Чачка. У међувремену, УКЦ Крагујевац неће бити у могућности да се изјашњава, док не буду познате све околности у вези са лечењем преминуле пацијенткиње - рекли су у УКЦ Крагујевац.
Иначе, Лела Томашевић била је изузетан просветни радник и академски сликар. Предавала је у четири школе и то у Слатини, Заблаћу, Атеници и ОШ „Ратко Митровић”, а држала је часове и за талентовану децу у Дому културе. Њене колеге кажу да је била изузетна особа и јако посвећена деци и свом позиву. Иза ње су остали родитељи и две сестре.