ПЕТ НАЈСМРТОНОСНИЈИХ СУПСТАНЦИ У ПРИРОДИ! Чак и једна кап може да нас убије, а неке се користе у КОЗМЕТИЦИ
Изненадиће вас прво место!
На свету постоји много смртоносних супстанци које се налазе у бактеријама, биљкама и животињама, а свака од њих има потпуно различито деловање на људско тело. Утврђивање најсмртоносније је немогућа мисија, с обзиром да се у обзир узимају фактори као што су старост човека којег отров напада, његов имуни систем и сл.
Ипак, постоји један начин да се измери смртоносност супстанце – метода која се зове “Медијан смртоносна доза, ЛД 50”, познатија као “Смртоносна доза, 50%”, чију је таблица коришћена како би се оређали отрови (смртоносна доза отрова у односу на тежину људског тела).
Јефтино и спремно за 5 МИНУТА - Ево како да од ЈАЈА и пар САСТОЈАКА направите ДОРУЧАК за ПАМЋЕЊЕ, одушевиће вас бакин рецепт (ВИДЕО)
Свака СРПСКА КУЋА треба да зна како се КУВА РАКИЈА - Кажу да не постоји болест коју ШУМАДИЈСКИ ЧАЈ не може да излечи
У току је БОЖИЋНИ ПОСТ - Стручњаци упозоравају да једна ПОСНА НАМИРНИЦА може изазвати СМРТОНОСНУ ИНФЕКЦИЈУ, уколико се не припрема ПРАВИЛНО
5. Цијанид
Колико је опасан? Само 200 мг цијанида може убити одраслог човека у року од неколико минута. Цијанид производи неколико бактерија, гљивица и алги, а такође се налази и у бројним биљкама, углавном у њиховиим семенкама. Ово је вероватно и најпознатији отров на овој листи јер су га током историје користиле многе убице које су желеле да уклоне своју мету "природном смрћу" – с обзиром на то да смрт која уследи након тровања цијанидом изгледа као срчани удар.
Истина је да семенке у неком воћу садрже хемикалију која ослобађа цијанид када доспе у наше тело, а вероватно најближе воће нама је јабука. Ипак, доза цијанида је толико мала да не постоји никакав разлог за бригу (иако се препоручује да се не једу велике количине семенки).
Против-отров за цијанид је доступан у облику обичних и врло доступних витаминских таблета Б12 које ће ‘повући’ сав цијанид из људског система и избацити га кроз мокраћу.
4. Рицин
Колико је опасан? Чак 1,78 мг Рицина може убити одраслог човека. Рицинус communis је у Гинисовој књизи рекорда наведена као најотровнија биљка на свету.
Рицинус communis, као и многе друге биљке на свету, има отровно семе које садржи изузетно токсичну хемикалију која се зове рицин. Од ове биљке се прави уље и њена употреба је јако честа у многим културама широм света. Семенке се увек загреју пре производње уља (које се често користи као лаксатив), тако да отров постане потпуно безопасан, односно уопште и не заврши у уљу.
Рицин је генерално спор отров и потребно му је 1 – 3 дана да узрокује смрт. Иако се последице тровања могу осетити и након пар сати, сматра се јако опасним и ‘подлим’ убицом. Званични против-отров је још увек у фази тестирања, а добра вест је та што рицин не убија одмах, па пружа лекарима шансу да стопирају његово деловање и тако пруже отрованој особи прилику да преживи.
Овај снажни и смртоносни отров има потенцијал и да реши један од највећих проблема данашњице – рак. С обзиром да напада и уништава ћелије, научници покушавају да га усмере да нападне само ћелије рака, и при томе заобиђе све здраве ћелије у телу (метода је још увек у раној фази тестирања и нипошто не треба покушавати код куће!)
3. Стрихнин
Колико је опасан? Смртоносна доза износи 1 – 2 милиграма стрихина по килограму одраслог човека.
Стрихнин дрво (Strychnos nux-vomica) расте у Индији и југоисточној Азији, а у себи садржи два отрова: Бруцин и много опаснији Стрихнин који се налази у воћу дрвета.
Стрихнин производи неке од најболнијих реакција на отров на свету. Због етичких разлога, токсичност стрихинина није довољно проучавана код људи. Већина познатих информација долази из ненамерних и намерних случајева тровања. За овај отров не постоји специфичан против-отров, али опоравак је могућ ако се лечи на време.
Попут изнад наведених отрова, и стрихин се често користио током историје, а неки историчари верују да је чак и Александар Велики отрован управо овом опаком супстанцом.
2. Аматоксини
Колико је опасан? Смртоносна доза износи 0.1 – 0.2 милиграма аматоксина по килограму одраслог човека.
Аматоксини су подгрупа од 8 токсина који се могу пронаћи у отровним гљивама Аманита phalloides, као и у неким другим гљивама из рода Аманита.
Аматоксини нападају ћелије јетре и бубрега, а посебну опасност ствара чињеница да отрована особа уопште не примети симптоме најмање 6-24 сата након конзумирања отрова (обично се отрују нестручни берачи гљива). Када симптоми постану видљиви, они се манифестују кроз учесталу столицу или повраћање, а доктори симптоме често помешају са обичним грипом – због чега тровање углавном заврши смрћу.
Уколико се тровање открије на време, субјекту се даје огромна доза екстракта биљке Silybum марианум (млечни чкаљ) како би се зауставило деловање отрова, а ако и то не упали, у најгорем случају пацијент се може спасити само трансплантацијом јетре.
1. Ботулински токсин
Колико је опасан? Смртоносна доза износи 1.3–2.1 нанограма ботулинског токсина по килограму одраслог човека.
Цлостридиум ботулинум је бактерија која производи један од најсмртоноснијих (према неким изворима и најсмртоноснији) отрова на свету – ботулински токсин, а позната је по опакој болести коју изазива, а која се зове Ботулизам. Иако се сматра најотровнијом природном супстнцом на свету, ботулински токсин се редовно користи у козметичкој индустрији – као ботокс.
Кристал овог отрова величине зрна песка може убити 9600 људи, а само 4 килограма би могла убити све до последњег човека на планети.
Ц. ботулинум бактерија се може пронаћи у тлу и води широм света, и уопште није неуобичајена и опасна. Али проблем настаје када доспе у људски организам и нападне активне ћелије – тренутак у којем почне производити 7 токсина (отрова) од којих 4 могу убити човека.
Само у Великој Британији сваке године се пријави 10 -30 случајева тровања Ц. Ботулинум бактеријом, а разлог је готово увек исти: неправилно конзервисана храна. Бактерија се такође често може пронаћи и у меду, али на срећу, наш организам је довољно снажан да уништи уљеза пре него доспе до активних ћелија. С друге стране, бебе немају развијен имуни систем против ове бактерије све док не напуне годину дана, због чега се мед никада не треба давати бебама млађим од 12 месеци.
Токсини које Ц. ботулинум производи у нашем телу су заправо гасови које бактерија испушта. Ови гасови нападају неуротрансмитер који контролише контракцију мишића, због чега у року од пар дана готово сви мишићи престану да функционишу, а уколико се не лечи на време, особа умре услед гушења.
На сву срећу, антиотров за Ботулински токсин постоји.