ПТИЧЈИ ГРИП ХАРА ЕВРОПОМ, СРБИЈИ ПРЕТИ ЕПИДЕМИЈА? Опасна БОЛЕСТ се шири по региону, а ево шта са ЈАЈИМА И МЕСОМ које једемо
У Европи влада епидемија птичјег грипа
У Европи је епидемија птичјег грипа, саопштио је Европски центар за превенцију и контролу заразних болести. На зараженим фармама убијено је 50 милиона живине. Какав је пут преношења вируса, колики је ризик ширења на популацију и како да знамо да вирус који 1977. заразио сто људи није мутирао.
ЈЕЛЕНА ЂОКОВИЋ У НИКАД КРАЋЕМ ШОРТСУ: Показала ВИТКЕ НОГЕ и запалила мреже у изазовном стајлингу (ФОТО)
ЖЕНА УМРЛА ПОСЛЕ ОПЕРАЦИЈЕ СМАЊИВАЊА ГРУДИ У БЕОГРАДУ: Хематоми и ИНФЕКЦИЈЕ су само неки од ризика ОВАКВИХ захвата, доктори упозоравају на ЈЕДНО
Птичји грип је заразна болест коју узрокује вирус инфлуенца А. Овај вирус је подложан мутацијама, па зато постоји у великом броју подтипова. Мањи број подтипова узрокује болест код птица, наводе стручњаци. Вирус се на човека углавном преноси директним контактом са зараженом животињом. Пацијенти, као и код најчешћих облика грипа, имају високу температуру, кашаљ, болове у мишићима.
Како се птичји грип најчешће преноси?
Вирус птичјег грипа се најчешће преноси директним и индиректним контактом са секретима и излучевинама птица. Узрочник птичијег грипа преживљава у птичијем измету три месеца, у води четири дана на 22 степена, а више од 30 дана на 0 степени Целзијуса. Осетљив је на температуре више од 56 степени Целзијуса, што значи да се, како нам објашњава др Петровић уништава термичком обрадом. Другим речима, не постоји могућност да се заразимо ако поједемо термички обрађено месо.
Пре свега оболевају они људи који раде на живинарским фармама, особе које обрађују месо у кланицама, они који су директно у контакту са зараженим животињама и где није довољно развијена хигијен.
"Ми смо имали прошле године у Београду, односно у Земуну на Дунаву су забележена дијагностикована обољења птичјег грипа код лабудова. Ово за сада у Србији се одвија искључиво код дивљих птица, нема забележених појава код живине. Мислим да је ово питање за ветеринарску управу наше земље, али рећи ћу вам да немамо ову болест код људи, иако се ради о вирусу који је заразнији. Може се очеквиати да ће бити преношења, јер други тип се преноси са живине на људе", објаснио је у "Јутру" на Првој проф. др Бранислав Тиодоровић.
Једна група људи треба нарочито да буде на опрезу, истакао је др Тиодоровић.
"Преношење са човека на човека није забележено, али не можемо да тврдимо да неће доћи до мутирања. Поседује ту способност и временом се може стећи та могућност. Није ништа званично забележено, али оболевају пре свега они који раде на живинарским фармама, они који су у контакту са зараженим птицама и живином. То су ипак спорадични случајеви, вирус нема ту моћ да се лако може преносити са птица на људе. Мислим да треба да будемо опрезни, нарочито они који раде са живинарским производима, сви они који су у контакту са загађеним предметима од стране птица и живине. Обично су благе клиничке слике, али када се присетимо 2015. године, имали смо теже слике. У Холандији је ветеринар који је радио на фарми преминуо од ове болести. Ветеринари су ти који у првом плану треба да буду опрезни", објаснио је др Тиодоровић.
"Што се тиче хране коју једете, доказана је једна ствар - све што је термички обрађено, са температуром преко 100 степени, не може да буде начин преношења. Храна је сигурна, било да се ради о месу или јајима", објаснио је професор.