Да ли је ПРЕВИШЕ СЕДЕЊА ШТЕТНО ПО ЗДРАВЉЕ и колико је заправо то "ПРЕВИШЕ"? Ево шта кажу стручњаци!
Људско тело је изграђено тако да му је потребно да се креће!
Стари Грци и Римљани препознали су значај физичке активности за правилно здравље, а савремена медицина је потврдила везу између редовног вежбања и превенције болести.
- Наша еволуција и генетски састав налажу да су људи створени да се крећу. Док непомично седимо, наша тела и ум брзо дегенеришу и старе, што може да доведе до хроничне болести - каже др Emmanuel Стаматакис, професор физичке активности, начина живота и здравља становништва на Универзитету у Сиднеју у Аустралији, пише Everyday Health.
Ако вам ТЕЛО шаље ове СИГНАЛЕ, можда вам је ЗДРАВЉЕ УГРОЖЕНО! Нутриционисткиња Ивана упозорила - не игноришите знаке које вам организам даје
СИГНАЛ КОЈЕ ВАМ ТЕЛО ШАЉЕ КАДА ЈЕ ДЕХИДРИРАНО: Вода је основни елемент на Земљи, тело не може без њега, ово су ЗНАЦИ УПОЗОРЕЊА
Тврдње о превише седења, теорија је овде јасна.
Ваше тело је изграђено за кретање, а превише времена без кретања може изазвати широк спектар негативних ефеката на здравље. Тренутне смернице препоручују да одрасли имају најмање 150 до 300 минута недељно аеробне физичке активности умереног интензитета.
Шта наука каже о превише седења и здрављу?
Многа истраживања су се фокусирала на однос између седења и метаболизма масти. Метаболизам масти брзо реагује и на неактивност и на вежбање. Ако сте неактивни, имате поремећену оксидацију масти и такође смањено чишћење триглицерида из крви након јела. Тачан однос између седентарног понашања и проблема менталног здравља као што су анксиозност и депресија такође остаје нејасан.
Али постоји јака веза између менталног и физичког здравља, према студији објављеној 2019. године у Перспецтивес ин Psichiatric Царе. Ако је седење лоше за тело, логично је да оно такође може негативно утицати на ум особе. Како можете бити сигурни да не седите превише?
Истраживања истичу да је укупна количина времена које проводите седећи мање важна од тога колико често прекидате дуге периоде седења. Чини се да су кратке, честе паузе у седењу од велике помоћи. Студија је показала да устајање и одлазак у двоминутну шетњу сваких 30 минута надокнађује ризик од седења. Стаматакис понавља многе од ових препорука.
- Прекините дуготрајно седење сваких 20 или 30 минута - саветује он.