ОБАМРЛОСТ, НЕМОГУЋНОСТ КОНТРОЛЕ СТОЛИЦЕ: Кобну болест преноси БАКТЕРИЈА, погађа СРЦЕ, а ову су први СИМПТОМИ

срце / Извор: Профимедиа

Прцизна и брза дијагноза кључна за лечење...

Сифилис узрокује бактерија сифилиса Трепонема pallidum.
Преношење бактерије се углавном дешава током вагиналног, аналног или оралног секса. Бактерија се најчешће преноси директним контактом са:

Отвореном раном (шанкр, шангир) која се појављује за време првог стадијума сифилиса
Мукозоидних мембрана или других рана током другог (секундарног) стадијума сифилиса и понекад током латентне фазе, обично у области око гениталија и уринарног система.

Шанкр, тј. отворене ране се углавном јављају на спољним гениталијама, вагини, анусу или ректуму. Ране се такође појављују на уснама и у околини уста.

У ретким случајевима, сифилис улази у тело преко посекотина и огреботина на кожи, или преко влажних пољубаца, у случају да инфицирана особа има рану на уснама или устима. Сифилис се такоже може пренети коришћењем шприца са иглом који је претходно користила инфицирана особа, а може и трансфузијом крви. Данас је ово веома ретко, јер се сви даваоци крви скенирају на одређене полне болести, и бактерија сифилиса није у стању да преживи у крви више од 48 сати, користећи најновије методе за складиштење крви.

Трудница са сифилисом може пренети инфекцију преко плаценте на бебу у било ком тренутку за време трудноће и порођаја (конгенитални сифилис).

Сифилис се не може пренети преко седења на WC шољи, хватањем за кваку на вратима, пливањем у базену, у топлој купки, дељењем исте одеће, или преко прибора за јело.

Уколико се особи у прошлости десила инфекција сифилисом, не значи да ће особа бити поштеђена инфекције у будућности.

Инкубациони период

Инкубациони период је време које протекне између тренутка инфекције бактеријом и почетка развијања симптома болести. Рана на кожи под називом шанкр или шангир је први симптом полно преносиве инфекције сифилис. Шанкр се обично појављује између 3 недеље и 3 месеца, након што је бактерија сифилиса ушла у организам особе.

Период заразе

Особа са сифилисом може лако пренети болест физички интимним партнерима када су ране карактеристичне за први стадијум сифилиса или други стадијум сифилиса присутне. Ипак, особа може бити заразна и годинама, с периодима између када није заразна, и увек је заразна кад год јој се појаве отворене ране или осип ма кожи, који су последица сифилиса.

Сифилис се развија у четири стадијума, при чему сваки има различите симптоме.

Први стадијум сифилиса

Током првог стадијума сифилиса, развија се, обично безболна рана (шанкр, шангир) на месту где је бактерија ушла у организам. Ово се обично дешава у прве 3 недеље од изложености бактерији, али овај период може трајати од 10 до 90 дана. Особа је веома заразна током прве фазе.

Код мушкараца, шангир се често појављује у гениталном подручју, обично (али не и увек) на пенису. Ове ране су обично безболне.
Код жена, рана се може развити на спољним гениталијама или на унутрашњем делу вагине. Рана може проћи и непримећена, ако се направи унутар вагине или на отвору ка материци, тј. грлићу материце (цервикс), јер су ове ране обично безболне и нису лако видљиве.
Отицање лимфних чворова се може десити близу региона у коме се појавио шангир
Шанкр се такође може појавити и у другом делу организма, а не само на гениталијама.
Шангир траје између 28 и 42 дана, зацељује без лечења, и може оставити танак ожиљак. Али сама чињеница да је шанкр зацелио не значи да је сифилис излечен или да особа не може пренети инфекцију на другу особу.

Други стадијум сифилиса

За секундарни сифилис карактеристичан је осип који се појављује у року од 4 до 10 недеља, након што се шанкр појавио и понекад пре него што је зацелио. Остали симптоми се такође могу појавити, индикујући да се инфекција проширила у организму. Особа је високо заразна и током друге фазе.

Осип

Осип се обично развија по телу и често су укључени и дланови и табани.

Обично се састоји од црвенкасто-браонкастих, малих, чврстих, равних или издигнутих рана које су мање од 2цм у пречнику. Али, може изгледати као и други многи чешћи проблеми на кожи
Мале, отворене ране могу садржати гној или могу бити присутне влажне ране које изгледају као брадавице
Код људи тамне коже, ране могу бити светлије боје од коже њиховог тела.

Осип обично пролази кроз 2 до 12 недеља, сам од себе, без остављања ожиљака. Након исцељења, може доћи до разлике у боји коже на местима на којима је постојао осип у односу на осталу кожу. Али, само зато што је прошао осип, не значи да је сифилис излечен, а и особа и даље може пренети инфекцију на здраву особу.

Остали симптоми сифилиса у секундарној фази

Сада, када се сифилис раширио по телу, особа може имати и следеће симптоме:

Повишена температура обично нижа од 38 степени.
Упала грла (отечено грло).
Неодређен осећај слабости или нелагоде кроз цело тело.
Губитак килаже (пад телесне тежине).
Губитак парчића косе, посебно на обрвама, трепавицама и на темену.
Отицање лимфних чворова.
Током другог стадијума сифилиса, инфекција може захватити и мозак, кичмену мождину и нерве. Ово може довести до отицања и упале мембране која прекрива мозак и кичмену мождину (менингитис) и може довести до оштећења крвних судова који снабдевају нерве. Резултат може бити главобоља, укочење врата, проблеми са видом или слухом, надраженост, парализу, неједнаке рефлексе и нерегуларност (различиту величину) зеница.

Латентни стадијум сифилиса

Ако се не лечи, код инфициране особа ће се након претходне две фазе, реализовати и трећа, прикривена фаза сифилиса. Ова фаза се дефинише као период након након што осип из друге фазе нестане, особа неће имати никакве симптоме неки временски период (притајени период). Овај период може да траје краће, нпр једну годину, а може да траје и од 5 до 20 година. Такође, може почети пре или касније.

Обично се током ове фазе прецизна дијагноза сифилиса може дати једино ако се уради тест крви, узимајући у обзир прошлост особе, или рођење детета са сифилисом (конгенитални сифилис).

Особа је заразна током раног дела латентног стадијума ове полне болести и може бити заразна током притајене фазе и ако нема никаквих присутних симптома.

умор / Извор: Профимедиа

Повратак на почетак (релапс сифилиса, енг. релапсе)

Између 20% и 30% људи са сифилисом имају повраћај болести на старт, током трећег стадијума сифилиса, тј. притајене фазе. Ово значи да особа један временски период није имала никакве симптоме сифилиса, а затим су симптоми поново почели да се појављују. Ово се може десити неколико пута.

Када се релапси више не догађају, особа није заразна контактом. Али жена у латентној фази болести и даље може пренети заразу својој нерођеној беби, и може имати побачај или може доћи до смрти фетуса током трудноће, а може и родити бебу која има инфекцију (конгенитални сифилис)

Касни стадијум сифилиса – терцијарни сифилис

Ово је најдеструктивнија фаза. Ако се не лечи, терцијарни сифилис може почети и свега годину дана након инфекције, али и у било ком другом тренутку током живота особе. Могуће је да пацијент никада и не искуси овај стадијум болести. У овој фази, пацијент није заразан.

Током ове фазе, последице могу бити озбиљни проблеми са крвним судовима и срцем, ментални поремећаји, слепило, проблеми са нервним системом, чак и смрт. Симптоми терцијарног сифилиса, зависе од компликација које се развију. Компликације укључују:

Гуматозни сифилис

Укључује појављивање ружичастих меснатих ткива у облику израслина, која садрже бактерију. Гумата је ретка, а ако се појави израслине могу варирати од 1mm до 1 цм у пречнику. Могу се појавити на кожи, костима, мукозоидним мембранама, очима, у респираторном систему, гастроинтестиналном тракту. Лечи се антибиотицима, а то зауставља и развој гумате. Ипак, ожиљак који се формира након успешног лечења, вероватно неће нестати.

атопијски дерматитис / Извор: Профимедиа

Кардиоваскуларни сифилис

Кардиоваскуларни сифилис погађа срце и крвне судове. Компликације ове врсте обично почињу као запаљење артерија. Уништавање које доноси овакав сифилис може бити опасан по живот. Даље компликације ка којима може да води су: сужавање крвних судова који снабдевају срце крвљу, што може изазвати бол у грудима (ангина), срчани удар, и вероватно смрт. Оштећење срчаних зализака може довести до отказивања рада срца. Може довести и до анеуризме аорте, тј. ако крвни суд исувише ослаби, може доћи до његовог пуцања и тиме до смрти. Пацијент се лечи антибиотицима.

Неуросифилис

Неуросифилис погађа мозак или мембрану која прекрива мозак, као и кичмену мождину. Он може водити до уништавања у многим областима нервног система: резултат може бити губитак вида, губитак контроле над удовима, и губитак менталних способности. Симптоми неуросифилиса обично укључују:

Промене личности : збуњеност и раздраженост
Губитак слуха
Проблеми са видом
Смањена способност концентрације
Губитак меморије
Тешкоће у говору и разумевању говора
Дрхтање руку и усана
Благе главобоље
Неуредан изглед

Остали симптоми сифилиса су:

Широко ходање
Обамрлост или голицање руку или ногу
Бол у мишићима
Уништавање зглобова због мањка осећаја.
Неспособност да се контролише столица и мокрење

Неуросифилис се дели на менинго-васкуларни неуросифилис и паренхиматозни сифилис. За менинговаскуларни сифилис потребно је од 5 до 12 година да се развије, а за паренхиматозни, потребно је од 15 до 25 година. Људи који поред сифилиса имају и ХИВ вирус обично брже испоље симптоме неуросифилиса. Лечење антибиотицима је успешно, уклања инфекцију и зауставља развој болести, али штета која је нанесена, не може бити отклоњена.

Конгенитални сифилис

Конгенитални или урођени сифилис, односи се на инфекцију до које долази преношењем са мајке на дете током трудноће или током порођаја и изласка бебе. Центри за контролу и превенцију болести у САДу, снажно препоручују да све труднице буду тестиране на сифилис, због опасних последица трудноће за време инфекције сифилисом или рођења детета са инфекцијом. Тестирање би требало да се уради:

Током прве пренаталне посете за све труднице
На почетку трећег триместра трудноће и поново пред порођај за жене које су у високом ризику од добијања сифилиса

Урођени сифилис повећава ризик за смрт фетуса и здравствене компликације код новорођенчета. Бактерија улази у крвни систем новорођенчета преко плаценте, узрокујући инфекцију новорођенчета или смрт фетуса. Симптоми укључују: