СЛАНИНА НЕ ГОЈИ! Слободно можете да је ЈЕДЕТЕ, али под овим условом, а ово су њена позитивна својства
Уз мало лука и парадајза идеална за топле летње дане!
Воће, поврће, целовите житарице, здрава биљна уља, семенке, орашасти плодови….све су то намирнице које увек спомињемо у контексту здраве прехане и за њих, верујем, већ сви добро знамо да би било пожељно укључити их у своју прехрану.
Ипак, шта је с неким намирницама које већ дуги низ година традиционално користимо у нашој прехрани, намирнице на којима су одрасли наши родитељи, баке и дедови попут свињске масти, сланине и лука?
Могу ли и оне наћи своје место у нашој прехрани и у којој количини?
СВИЊСКА МАСТ
Свињска маст једна је од оних контроверзних намирница око које се и дан данас диже прашина у смислу јести или заобићи. Иако се дуги низ година сматрала лошом намирницом, свињска маст има бројне бенефите ако се користи правилно и умерено. Иако се у контексту свињске масти увек спомињу засићене масти и холестерол, свињска маст има око 40 посто засићених масти, око 50 посто мононезасићене масти (највише олеинске и палмитолеинске) и око 10 посто полинезасићених масти (линолна, линоленска, арахидонска и ДХА).
Свињска маст богата је витаминима А, Д и Е, но осим тога, као и сва остала уља и маноће садржи и доста калорија због чега треба бити опрезан с кориштеном количином. Заправо дневни калоријски унос из масти не би требао прелазати максималних 30%.
Осим што масноће из масти очигледно помажу и у апсорпцији витамина, свињска маст садржи холестерол који се у телу под утицајем УВ зрака претвара у витамин Д значајан за апсорпцију калцијума.
Свињска маст идеална је за пржење и термичку обраду хране јер показује највећу отпорност при високим температурама. Односно има високу тачку димљења, због чега је једно од најстабилнијих уља за термичку обраду при повишеним температурама.
НИСУ САМО СО И ШЕЋЕР! Ове намирнице СВАКОДНЕВНО конзумирате, а и не знате колико су ШТЕТНЕ за здравље СРЦА
ШАРЕНА ПИТА ИЗ БАКИНЕ КУХИЊЕ! Необично и веома УКУСНО јело, идеално за доручак или вечеру (ВИДЕО)
СЛАНИНА
Масти у сланини су око 50% мононезасићене, а велики део њих је олеинска киселина, она иста која се налази и у маслиновом уљу. Преостала масноћа у сланини је 40% засићена и 10% вишеструко незасићена, уз пристојну количину холестерола. Холестерол у прехрани био је проблем у прошлости, али данас знамо да унос Холестерола има мање учинке на ниво холестерола у крви.
Иако се и даље верује да висок унос засићених масноћа може повећати одређене чимбенике ризика за болести срца, студије још увек нису нису успеле доказати никакве конкретне везе између уноса засићених масти и болести срца.
Месо је очигледно извор бројних нутријената, па тако и сланина. Осим протеина, у сланини можемо наћи витамине Б скупине, селен, фосфор, гвожђе, цинк итд. Још једна ствар коју морамо имати на уму код конзумације сланине је чињеница да саржи доста соли због чега опрезни с уносом морају бити људи који пате од високог крвног притиска.
Купујете ли сланину, припазите на могући додатак нитрата и нитрита који ако се подвргну високој температури прелазе у канцерогени нитрозамин. Због тога би сланину најбоље било јести у природном облику, а избегавати пржење на високим температурама.
На крају, сланина је намирница која се не једе у великим количинама. Иако садржи око 400 калорија на 100г и око 40% од тога је масноћа, сланина је врло квалитетна намирница која може итекакао наћи место на своме тањиру – кључ је наравно у умерености и правилном баратању овом намирницом у кухињи.
Лук је богат храњивим супстанцама, има мало калорија, али има пуно витамина и минерала. Једна средња главица лука има само 44 калорије, али доноси знатну дозу витамина, минерала и влакана. Ово поврће има посебно висок садржај витамина Ц, храњиве супстанце која су укључене у регулацију имунолошког здравља, производњу колагена, обнову ткива и апсорпцију гвожђа. Витамин Ц такође делује као снажан антиоксиданс у вашем телу, штитећи ћелије од оштећења узрокованих нестабилним молекулама које се називају слободни радикали.
Лук је такође богат витаминима Б скупине, укључујући фолну киселину и витамин Б6 — који играју кључну улогу у метаболизму, производњи црвених крвних зрнаца и функцији живаца.
На крају, они су добар извор калијума, минерала који је заслужан за нормалну станичну функцију, равнотежу течности, правилна рад нервног састава , рад бубрега и контракцију мишића. Лук садржи антиоксидансе и спојеве који се боре против упала, смањују триглицериде и ниво колестерола – а све то може смањити ризик од срчаних болести.
Њихова снажна протуупална својства такође могу помоћи у смањењу високог крвног притиска и заштити од крвних угрушака. Такође је доказано да лук смањује ниво холестерола. Због многих корисних спојева који се налазе у луку, његова конзумација може помоћи у смањењу високог шећера у крви. Лук има антибактеријска својства и потиче здравље пробавног сустава, што може побољшати имунолошку функцију.
Додавање више лука вашој прехрани једноставан је начин да побољшате своје целокупно здравље, пише ординација.хр.