Данас се обележава 35. СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ХИВ/АИДС-а, а многи и данас живе у мраку ДРУШТВЕНЕ СТИГМАТИЗАЦИЈЕ! Овако Србија дочекује 1. децембар

Сваке године, 1. децембра, заједница широм света обележава Светски дан борбе против ХИВ/АИДС-а, а традиција је започета 1988. године. Овај дан представља прилику за глобално јединство у напорима против ХИВ/АИДС-а, пружање подршке онима који живе с овим вирусом и сећање на оне који су изгубили битку са болешћу повезаном с ХИВ-ом.

Иако смо остварили значајан напредак у овој борби, кључни глобални циљеви још увек нису досегнути. ХИВ и даље остаје озбиљан изазов за јавно здравље, погађајући милионе људи широм света. Овогодишњи Светски дан борбе против ХИВ/АИДС-а подсећа нас да је важно наставити радити заједно како бисмо превазишли препреке и остварили одржив напредак у сузбијању ове за сада неизлечиве болести.

Овако се ХРАНИ Новак Ђоковић за успешан и ДУГОВЕЧАН ЖИВОТ - Детаљан ЈЕЛОВНИК за 3 дана, МЛАКА ВОДА ујутру је посебно ВАЖНА

Овако се ХРАНИ Новак Ђоковић за успешан и ДУГОВЕЧАН ЖИВОТ - Детаљан ЈЕЛОВНИК за 3 дана, МЛАКА ВОДА ујутру је посебно ВАЖНА

Познати СРПСКИ КАРДИОЛОГ открио зашто је КАФА толико ШТЕТНА - Изазива ЗАВИСНОСТ и разара БИТАН витамин, па открио НАЧИН за остављање исте

Познати СРПСКИ КАРДИОЛОГ открио зашто је КАФА толико ШТЕТНА - Изазива ЗАВИСНОСТ и разара БИТАН витамин, па открио НАЧИН за остављање исте

Сваке године, организације и појединци широм света скрећу пажњу на текућу пандемију ХИВ-а, подсећају нас на неопходност едукације, превенције, тестирања и смањења стигме повезане с ХИВ-ом. Такође, истичу важност улагања у истраживање и иновације како бисмо унапредили терапије и развили ефикасне стратегије сузбијања епидемије.

Светски дан борбе против ХИВ/АИДС-а позива нас да се ангажујемо као глобална заједница, пружимо подршку онима који су погођени овим вирусом и радимо заједно ка стварању света без дискриминације и стигме према особама које живе с ХИВ-ом.

Овогодишњи Дан борбе против АИДС-а у Србији дочекујемо с податком да 3.250 особа живи са ХИВ-ом у нашој земљи, при чему половина заражених пребива у Београду. У глобалном контексту, према информацијама Светске здравствене организације, током прошле године забележено је 1.3 милиона нових случајева ХИВ инфекције широм света. Нажалост, у истом периоду, 630 хиљада људи је изгубило битку са последицама овог вируса.

У Србији постоји неколико активних удружења посвећених борби против ХИВ/АИДС-а, играјући кључну улогу у подршци особама које живе са ХИВ-ом, едукацији јавности и промоцији превентивних мера. Сва ова удружења указују на исте проблеме - стигматизацију и дискриминацију особа оболелих од ХИВ/АИДС инфекције.

- Равноправност и солидарност према особама које имају ХИВ је неопходна због ниског нивоа друштвене свести о ХИВ-у и особама које имају ХИВ, што у стварности ствара повећање предрасуда. Због страха од стигме и дискриминације, особе са ХИВ-ом су често изоловане из друштвених процеса што доводи до екстремне социјалне угрожености, поручује Ђурица Станков, председник Савеза удружења пацијената Србије, који се бави едукацијом друштва о ХИВ/АИДС инфекцији.

Удружење Црвена линија које је пуноправни члан УСОП-а ( Унија организација Србије које се баве заштитом особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом), скреће пажњу и на проблем унутрашње стигматизације оболелих од овог вируса:

- Нажалост, стигма и дискриминација су и даље један од водећих проблема којима су погођене особе које живе са ХИВ-ом. С друге стране, услед стигме и дискриминације, код особа са ХИВ-ом узрочно последично долази до унутрашње стигме, односно до страха од осуде и дискриминације од стране других и може дубоко да утиче на начин на који особе које живе са ХИВ-ом виде себе, излазе на крај са својим ХИВ статусом и остварују своја права на лечење и друге друштвене користи, наводи Горан Кљајић, председник удружења Црвена линија и додаје:

- Унутрашња стигма има велики утицај на ментално здравље, утиче на њихово понашање, изазива повлачење од људи, пријатеља, породице и активности. Унутрашња стигма може довести до тога да људи не траже негу; вишег нивоа депресије; нижег нивоа обелодањивања свог ХИВ позитивног статуса; нижи квалитет живота; ниско самопоштовање; смањене самоефикасности;  и довести у питање придржавање третмана лечења.

- Обе димензије заједно могу дубоко да утичу на превенцију ХИВ-а, лечење и негу, резултирајући континуираним ризичним понашањем и не тражењем помоћи. Највећи узрок стигме у данашње време су недовољна информисаност и едукација о успешности лечења и превенцији ХИВ инфекције.

Значај ране превенције и лечење

Лечење особа заражених ХИВ-ом представља комплексан процес који укључује медицинске интервенције, емотивну подршку и едукацију. Захваљујући значајним напретцима у медицинским истраживањима, доступност и ефикасност терапије за ХИВ су знатно унапређене током последњих деценија.

- Доступност лечења и медикаментозне терапије је побољшано 2018. године стављањем нових иновативних лекова на позитивну листу. Тестови, реагенси и апарати за дијагностику и праћење прогресије ХИВ инфекције и имунолошког стања су доступни и особе са ХИВ-ом имају могућност да двапут током године ураде потребне анализе, кажу из Савеза удружења пацијената Србије.

Рана дијагноза ХИВ-а игра кључну улогу у успешном лечењу. Што се болест раније идентификује, то је ефикасније лечење и мања вероватноћа преноса вируса на друге. Редовно тестирање на ХИВ је од суштинске важности, посебно у популацијама с повећаним ризиком.

- Једино тестирањем на ХИВ се може утврдити евентуално присуство вируса у крви, а правовременим откривањем инфекције и започињањем лечења на време, као и редовним узимањем терапије, спречава се даље ширење ХИВ-а и обољевање односно умирање од АИДС-а, наводи председник удружења Црвена линија.

Овакав став потврђује и др Драгица Гочанин Пејчић, спец. гинекологије и акушерства наводећи да је данас медицина на много већем нивоу него раније, те да се захваљујући иновативним лековима спречава ширење инфекције ХИВ вирусом и омогућава ремисија болести:

- Развојем медицине развили су се и иновативни лекови који се у фазама ремисије користе у кућним условима, па оболеле особе могу несметано да живе и раде, каже докторка Драгица и додаје: - Болест се не може излечити, али се може држати под контролом и омогућити просечан животни век.

ХИВ је данас хронична незаразна болест

- Захваљујући развоју медицине, ХИВ позитивне особе у данашње време које се лече и редовно узимају терапију, нису заразне и могу да живе нормалан људски век, да имају партнере, породицу и здраво потомство, наводи Горан Кљајић и додаје:

- ХИВ је данас хронична незаразна болест, као што нпр. хипертензија и дијабетес. Међутим, због терапије која се користи у Србији ови пацијенти често управо добију неку од придружених болести (коморбидитет).

- На инфективним клиникама оба универзитетска клиничка центра, Србије и Војводине, успешно лече ХИВ позитивне особе. Више од 90% ових пацијената имају успешну вирусну супресију, односно пацијенти практично немају вирус у крви што значи да нису заразни и не могу да пренесу ХИВ другим особама. То се пре свега постиже раним откривањем инфекције путем тестирањем на ХИВ, затим моменталним започињањем лечења, као и редовним узимањем терапије од стране пацијената.

Међутим, и поред адекватног лечења и велике стопе успешности, дискриминација се огледа и у неадекватности медицинских институција, или чак одбијањем лекара да лече пацијенте са ХИВ/АИДС вирусом:

- Особе које имају ХИВ, као и сваки други људи, имају и друге здравствене потребе због којих морају да се лече у другим институцијама које нису уско специјализоване за лечење ХИВ инфекције. Услед сазнања да је особа инфицирана ХИВ-ом, поједини лекари одбијају да лече пацијенте чиме се опет доводи у питање здравствено стање пацијената и крши лекарска етика, кажу из Савеза пацијената и додају:

- Све ове последице спречавају многе особе да оду на тестирање, чиме оклевају да утврде своју потенцијалну ХИВ инфекцију, дискутују и упражњавају безбедан секс, потраже неопходну помоћ, открију своју ХИВ инфекцију и подвргну се узимању доступне терапије која побољшава квалитет живљења, продужава животни век без болести чиме особе које имају ХИВ остају продуктивне.

Како наш закон види оболеле од ХИВ/АИДС вируса

Као посебан проблем намеће се и питање социјалне заштите старије генерације оболеле од вируса, те питање радне способности, односно законске регулативе оболелих, а Ђурица Станков истиче:

- Иако постоје напори за обезбеђивање адекватне социјалне заштите свим деловима популације у Србији, у овом моменту не постоји ни један специфичан програм за пружање социјалне заштите старијој популацији која има ХИВ инфекцију. Међутим, старија особа која има ХИВ инфекцију може искористити права на социјалну помоћ која су доступна и свим осталим лицима који спадају у ту групу популације.

- У законима Србије се не помињу особе које имају ХИВ инфекцију или АИДС, осим у дискриминаторној норми кривичног закона која непотребно експонира људе са ХИВ инфекцијом у негативном контексту тиме што постоји посебан члан који се односи на то да ће се казнити казном и до седам година затвора особа која има ХИВ и пренесе га другој особи. Та норма не само да је дискриминаторна него је и штетна јер спречава људе да обелодане најближима да имају ХИВ. Из тог разлога је потребно да се брише или мења постојећи члан 250 Кривичног законика у вези са преношењем ХИВ инфекције.

- Појам инвалидности особа које имају ХИВ инфекцију или АИДС није регулисан у потпуности нити једним законом или правилником, што додатно оставља простора доносиоцима одлука, лекарским комисијама за процену радне способности и другима, да по својој вољи и личном нахођењу доносе одлуке о томе да ли је особа које имају ХИВ инфекцију, оболела од АИДС-а, заправо без потпуне радне способности и да ли има статус инвалида. Усмена, начелна препорука наших лекара је да особа које је само носилац ХИВ инфекције може бити радно способна уколико нема клиничких манифестација болести, добро се осећа здравствено и нема никаквих сметњи, 

- Ово су све права али и потребе које особе које имају ХИВ инфекцију или АИДС, имају, али која нису дефинисана законом. На тај начин се дешава у пракси да иста особа буде проглашана радно неспособном и престане са радом, стекне инвалидску пензију, али приликом захтева за остваривање других права на основу инвалидности, бива одбијена уз образложење да се ХИВ инфекција не сматра инвалидитетом.

Проблеми особа који живе са ХИВ/АИДС вирусом су многоструки управо због дискриминаторног односа и стигматизације друштва у ком је и у 21. веку и даље табу тема секуално васпитање, а ХИВ је уско повезан са сексуалним здрављем свих нас.