ЗАШТО ПОПОДНЕВНА ДРЕМКА НЕКИМА ПРИЈА, А НЕКИМА НЕ? Иако је спавање ЗДРАВО, дневни одмор се НЕ ПРЕПОРУЧУЈЕ свакоме
Постоји више облика овог одмора који се саветује деци која имају повећане потребе за сном и болесним особама, које на овај начин могу да ојачају имунитет, међутим, неки људи треба да промене ову навику
Иако је поподневна дремка за многе особе добар начин да се опусте у току дана и освеже пред налетом нових обавеза, има и оних којима овај кратак дневни одмор ремети ноћни сан.
АУТОФАГИЈА ЧИСТИ ТЕЛО ОД ТОКСИНА И ПРОДУЖАВА ВЕК: Психолог открива ТРИКОВЕ којима ћете победити ГЛАД и скренути мисли
ОШТЕЋЕЊЕ МОЗГА И КРВНИХ СУДОВА: Ове СИГНАЛЕ организма никако НЕ смете ИГНОРИСАТИ, реагујте на време
НАЈЛАКША ВЕЖБА ЗА РАВАН СТОМАК ИКАДА: Нећете се ни ознојити, а РЕЗУЛТАТИ ће вас већ за ДВЕ НЕДЕЉЕ одушевити
Колико дуго треба да траје поподневна дремка?
Битан чинилац дневног одмора је његово трајање. Када заспимо, почињемо да пролазимо кроз различите фазе сна. Сматра се да је петоминутна дремка прекратка за дубоке фазе сна, док с друге стране, дневни сан у трајању од 30 минута или дуже пружа организму довољно времена да уђе у дубоки (спороталасни) сан. Предуго дремање у току дана ипак може изазвати инерцију сна. Није до краја познато како настаје ова појава, али сматра се да буђење из дубље фазе спавања, попут РЕМ фазе, доприноси инерцији спавања и доводи до јутарње мрзовоље.
Сматра се да би због свега наведеног поподневна дремка морала да траје 10 до 20 минута. Дневни одмор у трајању не краћем од 10, али не и дужем од 20 минута, доноси највише користи за организам. Изузеци од овог правила су болесне особе и деца којима је потребно више дневног одмора. Стручњаци упозоравају да продужен дневни одмор код здравих одраслих особа може да поремети ритам спавања и изазове несаницу.
Када дневни одмор може да изазове проблеме?
Поподневна дремка може неком да годи, а неком да нанесе проблеме који су повезани и са временом и дужином поподневне дремке.
Homeostatski нагон за спавањем је технички израз који се користи за потребу организма за сном. После доброг ноћног сна homeostatski нагон за сном је низак, али како полако одмиче дан, можемо да почнемо да се осећамо уморније и поспано.
Спавање током дана умањује homeostatski нагон спавања, услед чега се осећамо одморније и спремније да радимо, мање смо поспани, можемо боље да учимо, боље је памћење и емотивно смо стабилнији.
Коме је потребна поподневна дремка?
Поподневна дремка потребна је особама које мало спавају током ноћи. Кратким сном у трајању од 20 минута у току дана, оне могу да освеже организам. Ова врста одмора потребна је и радницима у ноћној смени како би спречили поспаност на радном месту.
Поподневна дремака се препоручује возачима, велики број саобраћајних несрећа проузрокован је умором. Савет свим возачима јесте да спавају 7 до 8 сати током ноћи, у случају да током вожње осете умор, препорука је да се конзумира кофеин, заустави возило и одмори 20 минута.
Дневни одмор саветује се и особама које раде у сменама ван радног времена од 7 до 18 часова. Сменски рад се доводи у везу са повећаним ризиком од здравствених последица, телесних повреда и поремећаја циркадијалног ритма. Сматра се да одмор 10 до 20 минута повећава будност и јача брзину реаговања.
Умор и исцрпљеност после кратког сна
Поподневна дремка није добар избор за свакога, за неке особе може бити контрапродуктивна. И поред тога што може помоћи да се не осећамо уморно и исцрпљено, дневни одмор може негативно утицати на ноћни сан, па се не саветује особама које пате од несанице.
Инерција сна или поспаност и после дневног одмора може се редуковати краћим дремкама, ипак неке особе могу изгледати дезоријентисано после кратког сна, што може бити проблем уколико морају да наставе да раде.
Како би се спречила инерција сна савет је да подесимо аларм на 10 до 20 минута. Уколико је могуће нека поподневна дремка буде у ранијим подневним сатима, како би се спречила несаница, настојте да то буде на пола времена између јутарњег буђења и поновног одласка на спавање. Настојте да се одморите на добром душеку, у удобном, мало мрачном и тихом простору. Потрудите се да се опустите и не размишљате, ако је могуће, о неком стресном догађају.
Потребе за сном зависе од узраста
Деци је потребно више сна него одраслим особама, улога дневног одмора мења се како старимо. Млађој деци је потребно више и дневног и ноћног сна него старијој деци. Ипак треба имати на уму да свако има своје индивидуалне потребе.
Спавање је битно за децу која расту за пун физички, интелектуални и емотивни развој. Постоје истраживања на тему дужине сна од најранијег узраста до 18 године. Новорођенчад и деца до навршене прве године живота већину времена спавају, у просеку дремају до 14 пута дневно, од 30 минута до два сата. После годину дана, деца почињу мање да спавају, али дневни одмор је још веома користан за њихов развој.
Постоје истраживања која тврде да су деца која су спавала током дана успешније контролисала понашање и емоције у поређењу са вршњацима који нису довољно спавали. Сматра се да деца која довољно спавају могу успешније да уче. Од 3. до 5. године деци је потребно 10 до 13 сати сна, неки малишани ће моћи да задовоље потребе за сном током ноћи, а некима ће бити потребан и поподневни одмор. Код деце од 6. до 12. године потребе за спавањем се веома разликују.
Сматра се да тинејџери, деца од 13, до 17. година, недовољно спавају, а да им поподневна дремка може ојачати когнитивне способности. Једно истраживање је показало да су тинејџери који су спавали током дана, имали краћи ноћи сан.
Поподневна дремка код одраслих
Код одраслих, такође, дневни сан може ублажити поспаност и појачати когнитивне способности и регулисати емоције. Обавезе многим особама остављају мало простора за кратко спавање током дана, неким људима тешко је да заспу у току дана или у неком простору који није њихова спаваћа соба.