Ruske vazdušno-kosmičke snage (VKS) su se pokazale kao neiskorišćeno sredstvo Kremlja u njegovom ratu protiv Ukrajine, a nedavni vazdušni napadi na gradove u regionu Donjecka naterali su Kijev i Zapad da obrate veću pažnju na rusko vazduhoplovstvo.
NATO radi na jačanju protivvazdušne odbrane Ukrajine, a Slovačka i Poljska su najavile da će poslati borbene avione u Ukrajinu.
U analizi nezavisnog ruskog portala "Meduza", ocenjuje se da su sposobnosti ruskog vazduhoplovstva najočiglednije u gradu Avdijevka u Donjeckoj oblasti, koji je postao glavni poligon VKS, koji testira inovativnu, smrtonosnu taktiku tamo.
Na početku rata u Ukrajini, ruske vazduhoplovne snage nisu mogle da pariraju ukrajinskoj PVO. Naime, ruska komanda je svojoj avijaciji dodelila previše zadataka – od napada na ukrajinske vojne objekte do pružanja direktne podrške kopnenim trupama. Zbog toga je početkom marta prošle godine, nakon pokušaja da pogodi ciljeve duboko unutar ukrajinske teritorije, rusko vazduhoplovstvo za nekoliko sati izgubilo više od deset letelica. Posle toga je aktivnost ruskih vazduhoplovnih snaga gotovo potpuno nestala.
Većina ruskog vazduhoplovstva, uključujući stotine savremenih aviona (Su-35, Su-30, Su-34), jedva da učestvuje u "udarnim misijama". Postoje samo izolovani izuzeci. Na primer, avijacija je aktivno korišćena tokom napada na Marijupolj gde su ukrajinske trupe bile opkoljene i brzo su izgubile protivvazdušnu odbranu. Tamo su avioni VKS mogli da koriste svoje moćno oružje - slobodno padajuće bombe. Za relativno precizno i efikasno korišćenje ovih bombi koristi se elektronski nišanski sistem.
Da bi ovo funkcionisalo, avion mora da bude na pravoj visini i da ima dovoljno vremena da stigne do tačke koju je računar izračunao "pravom" brzinom i iz "pravog" pravca. Protivvazdušnoj odbrani je teško da se suprotstavi takvom oružju.
Rusko vazduhoplovstvo je pokušavalo raznim trikovima da naudi Ukrajini, izbegavajući sopstvene gubitke. Tako je u jesen praktikovana upotreba savremenih lovaca-bombardera za gađanje sa malih visina, ali je preciznost u ovom slučaju znatno manja.
Pored toga, Vazdušno-kosmičke snage su povremeno pokušavale da napadnu navođenim projektilima i bombama, ali one nisu bile dovoljno jake da savladaju ukrajinske snage.
Od oktobra, kada je general Sergej Surovikin, komandant Vazdušno-kosmičkih snaga, postavljen da vodi tzv. specijalne operacije u Ukrajini, ruska vojska je započela kampanju usmerenu na jačanje ruskog vazduhoplovstva. Oružane snage Ruske Federacije krenule su u "kampanju strateškog bombardovanja" ukrajinske energetske infrastrukture.
Njen glavni cilj, prema zapadnim stručnjacima za avijaciju, bio je slabljenje PVO Ukrajine. Nakon početka "strateškog bombardovanja" korišćenjem dronova kamikaza i krstarećih raketa, Oružane snage Ukrajine bile su prinuđene da povuku značajan deo PVO sa fronta kako bi ga koristile za odbranu infrastrukturnih objekata.
Ruske oružane snage su koristile ne samo krstareće rakete i bespilotne letelice, već i avione naoružane raketama vazduh-vazduh velikog dometa i protivradarskim raketama koje mogu da gađaju radarske sisteme PVO.
Nakon početka ruskog strateškog bombardovanja, Zapad je počeo snažnije da podržava protivvazdušnu odbranu Ukrajine. Međutim, zemlje NATO-a, sa izuzetkom SAD, nemaju velike zalihe protivvazdušne odbrane.
U januaru i februaru ove godine ukrajinska komanda je bila prinuđena da prebaci deo svojih snaga na Ugljedar kako bi zaustavila napredovanje ruskih trupa, a u martu je počela još jedna ofanziva ruskih oružanih snaga na Avdijevku, nakon što su ruske snage nisu uspele da zauzmu Bahmut.
Oružane snage Ukrajine u oblasti Avdijevke sada su u ozbiljnoj krizi, iako nema neposredne opasnosti iz njihovog okruženja. Naime, ruske trupe će morati da probiju odbrambenu zonu duboku desetak kilometara kako bi u potpunosti opkolile Ukrajince na tom području.
Sada komanda Oružanih snaga Ukrajine treba da odluči koliko će rezervi koristiti za odbijanje ove ofanzive. Komanda RF se verovatno nada da su rezerve Oružanih snaga Ukrajine u Donbasu već iscrpljene i da će Ukrajina morati da upotrebi hitne trupe, odnosno jedinice koje se spremaju za novu veliku ukrajinsku ofanzivu.
U svakom slučaju, Oružane snage Ukrajine će se suočiti sa veoma nepovoljnim okolnostima tokom odbrane Avdijevke. Kao i u Bahmutu poslednjih meseci, Avdijevka je poluokružena, što znači da je snabdevanje zalihama i razmeštanje neophodnih pojačanja (artiljerija, PVO, elektronsko izviđanje) izuzetno otežani.
Pored toga, Rusi su primenili novu taktiku za napad na grad - Avdijevka i okolina su bili podvrgnuti sistematskom i svakodnevnom vazdušnom bombardovanju nekoliko nedelja. Situacija u Avdijevki je ukazala na stvarnu opasnost od ruskog vazduhoplovstva – grad se ubrzano urušava, a dopremanje ljudi i opreme je sve teže.
Ofanziva ruskih trupa u Donjeckoj oblasti odvija se u vidu niza nepovezanih operacija u različitim pravcima. Ova forma ("udaranje raširenim prstima" umesto "udarna pesnica") ima očigledne nedostatke – ruske trupe nikada nisu imale dovoljno snage da probiju odbrambene položaje. Ali ovaj pristup takođe ima očigledan plus - primorava protivnika da povuče svoje rezerve.
Cilj ove ruske ofanzive je zauzimanje ukrajinskog uporišta Avdijevka, što bi moglo da postane prolog ofanzive na celom frontu u Donbasu.
U ovom trenutku to još ne izgleda realno. Naime, u poslednjih godinu dana ruske trupe nisu pokazale da su sposobne da probiju zonu odbrane protivnika duboku deset kilometara.
Vesti iz Ukrajine čitajte OVDE.