Sudski zvaničnik je saopštio da je sednica na kojoj bi trebalo da sud odluči, prvo zakazana za 26. maj, sada pomerena za 2. avgust, a nije naveden razlog za ovo odlaganje.
Rusija je u maju saopštila da se 2.439 ukrajinskih boraca predalo nakon što su izveli očajničku poslednju akciju u bunkerima i tunelima čeličane Azovstalj u južnom lučkom gradu Marijupolju, poprištu nekih od najgorih ratnih razaranja, navodi britanska agencija.
Među njima su bili pripadnici puka Azov, čiji se borci u Ukrajini poštuju kao heroji, ali ih Moskva često označava kao neonaciste koji mrze Rusiju.
Jedinica je formirana 2014. godine kao ekstremno desničarska dobrovoljačka milicija za borbu protiv separatista koje podržava Rusija, ali je kasnije pripojena ukrajinskoj Nacionalnoj gardi.
Ukrajina je saopštila da je ona reformisana i daleko od svojih radikalnih nacionalističkih stavova i da je sada apolitična, navodi Rojters.
Rođaci zarobljenih ukrajinskih boraca iz puka Azov apelovali su da se njihova prava zaštite prema Ženevskoj konvenciji o vođenju rata iz 1949. godine, a Ukrajina je navela da očekuje da oni budu razmenjeni za ruske ratne zarobljenike.
Ako Vrhovni sud proglasi Azov kao teroristički entitet, to bi moglo da bude polazna osnova za sudske procese nekim pripadnicima ove formacije, kao što su tražili članovi ruskog parlamenta, navodi Rojters.
Organizovanje terorističkih akcija u Rusiji je kažnjivo doživotnom zatvorom, a za pripadnost terorističkoj organizaciji zaprećena je zatvorska kazna od 10 do 20 godina.