Ruski predsednik Vladimir Putin je poslednjih nedelja nagovestio da je otvoren za mirovne pregovore s Ukrajinom, ali uz određene uslove. Dokument iz aprila 2022. godine, koji su sastavili ruski i ukrajinski pregovarači, pokazuje šta je tada Putin imao na umu. Pregovori nisu uspeli.
Zapadni zvaničnici i analitičari smatraju da se Kremlj nakon dve godine borbi i dalje drži svojih izvornih ciljeva, odnosno da želi da pretvori Ukrajinu u "kastriranu" državu koja je nemoćna pred ruskom vojnom snagom. Uslovi koje Rusija sada traži verovatno će biti još stroži, piše Wall Street Journal.
Naime, mada su u javnost izašle "grube crte" neuspešnih mirovnih pregovora, nije objavljen ceo dokument od 17 stranica. WSJ je dobio uvid u njega i navodi kako su pregovarači s obe strane nastojali da okončaju sukob s pretvaranjem Ukrajine u "trajno neutralnu državu koja ne učestvuje u vojnim savezima".
Ukrajina, prema dokumentu, ne bi smela da naoružava svoju vojsku uz pomoć Zapada, a Krim bi bio de facto pod kontrolom Rusije. Kijev danas insistira na povlačenju ruskih trupa s teritorije Ukrajine pre započinjanja bilo kakvih pregovora. Predsednik zemlje, Volodimir Zelenski, smatra da bi svaki prekid vatre zapravo omogućio Rusiji da se ponovo naoruža, obnovi svoje snage i pokrene nove napade.
Godine 2022. su stavovi obe stane bili drugačiji. Dokument pokazuje da su ruski i ukrajinski pregovarači u prvim nedeljama rata razmatrali razne ustupke. U nacrtu ugovora stoji da Ukrajina, iako joj je dopušteno da teži članstvu u Evropskoj uniji, ne bi smela da se pridružuje vojnim savezima poput NATO-a.
Na njenoj teritoriji ne bi smelo da bude stranog oružja, a vojne snage zemlje bi bile svedene na minimum. Rusija je tokom pregovora nastojala da ograniči sve odbrambene faktore Kijeva, od broja vojnika i tenkova do maksimalnog dometa ukrajinskih projektila.
U nacrtu je navedena zabrana stranog oružja, uključujući raketno oružje bilo koje vrste. Moskva je želela da ograniči ukrajinske oružane snage na 85.000 vojnika i 342 tenka. Ukrajinski pregovarači želeli su 250.000 vojnika, 800 tenkova i 1.900 artiljerijskih oruđa. Rusija je pak htela da domet ukrajinskih projektila bude ograničen na 40 kilometara.
Poluostrvo Krim, koji je već zauzela Rusija, bi prema dokumentu ostao pod uticajem Moskve i ne bi se smatrao neutralnim. Moskva se takođe zalagala da ruski jezik funkcioniše na ravnopravnoj osnovi s ukrajinskim u vladi i sudovima, ali tu klauzulu Kijev nije potpisao. U dokumentu se nije govorilo o budućnosti delova istočne Ukrajine koje je Rusija okupirala 2014. godine. To se ostavilo za daljnje pregovore.
Za nacrt mirovnog sporazuma su trebale da jamče strane sile; među kojima su bile SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kina, Francuska i Rusija. U slučaju kršenja sporazuma, te zemlje su imale zadatak da brane neutralnost Ukrajine. S druge strane, od jamaca se zahtevalo da, dok je ugovor na snazi, raskinu međunarodne ugovore i sporazume koji nisu kompatibilni s trajnom neutralnošću Ukrajine.
Međunarodna bezbednosna jamstva se nisu odnosila na Krim i Sevastopolj. Nakon što je Putinov početni pokušaj da preuzme kontrolu nad Kijevom propao, dokument je predlagao ruski plan B – prestanak zapadne podrške Ukrajini.
Tokom pregovora u aprilu 2022. ostalo je mnogo nerešenih pitanja, poput onog šta se događa u slučaju napada na Ukrajinu. Rusija je želela da se sve države jamci dogovaraju o odgovoru, što znači da ne bi bilo prave reakcije ako je Rusija napadač. Ukrajinski pregovarači su hteli da se u slučaju napada zatvori vazdušni prostor, ali Rusija nije odobrila tu klauzulu. Pregovori su prekinuti u junu 2022. godine.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan se ranije ove nedelje, posle nedavnih Putinovih komentara o prekidu vatre, ponudio da bude domaćin novih pregovora. Međutim, analitičari smatraju kako nema nekih velikih šansi za obnavljanje takvih razgovora u bliskoj budućnosti.
Izvor: Srbija Danas/Index.hr/Preneo: V.M.