Iako su se pre zvali žandarmi to ih nije sprečavalo da Beograđanima, koji ne postupaju prema propisima "prave probleme", kao što to rade i danas.
Iako su i putnici uvek bili dosetljivi i pronalazili razne načine za tzv. "šverovanje", to nije manjkalo ni komunalcima čije je uloga uvek bila da održavaju javni red i mir.
Davne 1923. godine u listu Politika objavljena je jedna vrlo interesantna priča na ovu temu.
Prenosimo je u celosti:
“Sedim u novom tramvaju Kalemegdan – Čubura i posmatram ovaj događaj koji se na oči publike odigrava.
Tramvaj u pravcu prema Kalemegdanu stane na Terazijama. Žandarm prebrojava na platformi putnike i viče ljutito: “Ovde ih je 9 – jedan mora napolje!” Poslednji koji je ušao izađe mirno i produži put pešice.
Jedan od onih na platformi upozorava žandarma da ih je na platformi samo 7, a ne 9.
Žandarm brzo skače sa tramvaja, hvata jednoga prolaznika i na silu ga ugura u tramvaj. Ovaj se očajno bori i moli žandarma da ga ostavi na miru, jer on uopšte ne ide prema Kalemegdanu, nego ima hitna posla na Slaviji.
Žandarm se izdra: “Na platformi mora ih biti 8″, i dade znak da tramvaj krene!”