Na prvoj sledećoj sednici Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Grada Beograda utvrdiće se mesto gde će biti podignut spomenik kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću. Najverovatnije između zdanja Generalnog sekretarijata predsednika Republike i Skupštine Grada. Odmah potom raspisaće se i konkurs za njegovo idejno rešenje, a kako će konačno izgledati, odabraće i odlučiti Odbor za podizanje ovog spomenika čiji je predsednik akademik Dušan Kovačević.
Ovako zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić govori o predstojećim poslovima oko podizanja prvog obeležja Kralju Ujedinitelju u srpskoj prestonici, a na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
- Između dva rata, posle ubistva kralja Aleksandra u marseljskom atentatu, urađen je projekat njegovog spomenika koji mi imamo - kaže Vesić.
- Njime je bilo predviđeno da monument bude podignut između Starog i Novog dvora, gde su danas zdanja Predsedništva i Skupština grada. O idejnom rešenju će se uskoro odlučivati, a stručne službe će definisati urbanističke, konzervatorske i parkovske uslove za postavljanje spomenika. Njegovo podizanje je zapravo vraćanje duga ove zemlje kralju koji, nažalost, u Beogradu nema ni bulevar niti spomenik, osim dve biste: jednu u Domu Vojske, a drugu u dvorištu osnovne škole na Novom Beogradu koja nosi njegovo ime.
Ova višedecenijska nepravda, kako kaže Vesić, delimično je ispravljena krajem juna 2017. godine, odlukom Skupštine Beograda da šetalište od Brankovog mosta do zemunskog Keja oslobođenja, odnosno do hotela "Jugoslavija", dobije ime "Obala kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića".
- Njegovo ime nosio je most koji je porušen u Aprilskom ratu 1941. godine - rekao je Vesić. - Posle Drugog svetskog rata na njegovom mestu je podignut Brankov most. Tako se dogodilo da kralj Aleksandar više od sedam decenija nema nikakvo spomen-obeležje u našem glavnom gradu.
Po rečima profesora dr Momčila Pavlovića, istoričara, člana Odbora za podizanje spomenika kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću, ovaj vladar je, do 1945, imao mnogo spomenika, najviše u Sloveniji. Zašto je važno da ga ima u našem glavnom gradu, kaže:
- Zato što je Beograd prestonica Srbije, što je u njemu stolovao, branio ga i doneo mu slobodu 1918. Sagradio dvorove na ponos naroda i dinastije, zadužio ne samo srpski nego sve južnoslovenske narode, posebno Hrvate, Slovence darujući im slobodu. Jednostavno zato što su njegov lik i delo ugrađeni u temelje srpskog identetita i slobode. Za vreme svoje vladavine Jugoslaviju i Beograd učinio je značajnim faktorom u Evropi. Njegova vladavina i njegovo delo, ma kako ga ocenjivali, ili se opredeljivali za monarhiju ili republiku, deo su naše istorije i našeg identiteta.
Kralj Ujedinitelj, podseća profesor, i kralj oslobodilac južne i stare Srbije od viševekovnog turskog ropstva, vodio je vojsku u ratovima za oslobođenje srpskih srednjovekovnih prestonica Skoplja, Prizrena, Prištine, Uroševca i drugih mesta srpske srednjovekovne slave i veličine.
- Bio je komandant celog jednog oružanog i na odbranu golog života spremnog naroda 1914. godine - govori prof. Pavlović. - Pred ubilačkim nasrtajima 12 puta veće Austrougarske obezbedio je savezništvo ruskog cara, i pošao u rat za odbranu zemlje. Znao je da samo savezništvo sa velikima spasava Srbiju, njen suverenitet i nezavisnost. Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević je svedočio i najtragičnije slike istorije srpskog naroda: albansku golgotu. Izveo je taj narod, posle tri gotovo neprekinuta rata, u slobodu, i u najboljoj veri ujedinio ga sa drugim porobljenim južnoslovenskim narodima.
Odnosio je, kaže profesor, pobede i u ratu i u miru, proširio Srbiju na Jugoslaviju i obuhvatio u granice te zemlje sve Srbe.
- Bio je Srbin, iskreni Jugosloven, pobornik balkanske saradnje i slovenske solidarnosti - naglašava prof. Pavlović. - Bio je narodni kralj, a poseban odnos je imao prema svojim vojnicima ratnicima, koji su u miru uglavnom bili zemljoradnička sirotinja. Prelazio je pragove sirotinje i u Lici i Dalmaciji, na Kosovu i Metohiji, Raškoj oblasti, Crnoj Gori... Njegova ruka je uvek bila spremna da daruje svoje ratnike, sirotinju, posebno manastire.
Kraljj Aleksandar Prvi Karađorđević je bio izuzetna istorijska ličnost, a na našu sramotu je što nema ni ulicu ni spomenik u Beogradu - govorio je predsednik Aleksandar Vučić, nakon što je, u svojstvu građanina, podneo inicijativu za podizanje spomenika. - Vrlo cenim to što je radio. Reč je o dobrom kralju, čoveku koji je stradao na užasan način, zaverom u kojoj su učestvovale ustaše, VMRO, i strane službe.
Na Trgu Kolumbija, u 16. pariskom arondismanu, nalazi se skver koji nosi ime kralja Aleksandra Prvog od Jugoslavije. Na njemu je 9. oktobra 1936. godine, povodom druge godišnjice atentata u Marselju, otkriven monumentalan spomenik ubijenom kralju i njegovom ocu Petru Prvom. Autor grupne skulpture je vajar Maksim Real del Sart, a postolja arhitekta Anri Šejo. Na čeonoj strani piše: "Kraljevima Srbije i Jugoslavije, Petru Osloboditelju i Aleksandru Ujedinitelju. U čast naših velikih prijatelja, od Pariza i Francuske."
Zašto je bio OMILJENI GRADONAČELNIK: Ovih 5 stvari u Beogradu ne bi bilo bez Branka Pešića (VIDEO)