Vučica Coka uhvaćena je juče u Mirijevu, nakon što je skoro 24 sata lutala ovim i okolnim naseljima. U pitanju je životinja koja je odrasla sa porodicom, u kućnim uslovima, a od kada je uhvaćena nalazi se u prestoničkom zoološkom vrtu. Kako kažu upućeni, i ranije su se susretali sa porodicama koje odgajaju vukove ili ih pare sa psima, ali zakon je u tom pogledu vrlo striktan i rigorozan: vuk ne može da se čuva kao običan ljubimac.
Pročitajte i:
U kinološkim krugovima postoje govorkanja o tome da samo u Beogradu postoji dvadesetak vukova, koje ljudi drže u kućnim uslovima i tretiraju upravo kao ljubimce, pa čak i da imaju po nekoliko jedinki. Mnogi pokušavaju da se odbrane tako što govore da nije u pitanju vuk, već specifična rasa psa.
- Razlika između čehoslovačkog vučjeg psa i pravog vuka nije lako uočljiva, ali oni imaju neke fizičke karakteristike koje su specifične. Životinja koja je juče uhvaćena u Beogradu definitivno jeste vuk - rekao je Goran Mijailović poznati uzgajivač čehoslovačkih vučjih pasa.
Mijailović objašnjava da se čak i čehoslovački vučji pas kome je predak pet kolena unazad bio pravi vuk, tretira kao divlja životinja.
- Vuk koji odraste u porodici je osakaćena, nesposobna životinja. On se ne bi snašao u prirodnim uslovima, navikao je da dobija hranu, te ne bi umeo ni da lovi - kaže on.
- Egzotika, prestiž, želja da imaju ono što nema niko - ovim rečima Mijailović opisuje motive ljudi da divlje životinje drže kao kućne ljubimce i dodaje da će "ljudi uvek želeti da imaju ono što je zabranjeno".
Informacije na kinološkim blogovima o čehoslovačkim vučjim psima jesu oprečne: neki kažu da je ova rasa i dalje divlja, dok drugi kažu da su savršeni za porodicu.
Turnir i druženje devojčica iz škole košarke Marine Maljković
Pronađena GRANATA na gradilištu "Beograda na vodi": Bezbednost građana nije ugrožena
- Većina tih ljudi nikada nije ni videla ovog psa. U Srbiji ih ima 17-18, i ja znam za svakog od njih - zaključuje Mijailović.
Šta kaže zakon?
Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, mere zaštite strogo zaštićenih divljih vrsta:
Zabranjeno je prikrivati, držati, uzgajati, trgovati, izvoziti, prevoziti, otuđivati ili na bilo koji način pribavljati i javno izlagati životinje uključujući sve njihove derivate i razvojne oblike.
Živi primerci divljih vrsta životinja mogu se držati u zatočeništvu samo ako im se obezbede životni uslovi u skladu sa zakonom koji odgovaraju vrsti, rasi, polu, starosti, fizičkim i biološkim specifičnostima, kao i etološkim potrebama date vrste.
Lice koje drži ovakvu životinju dužno je da primerke prijavi Ministarstvu i da pribavi dozvolu u skladu sa ovim zakonom.
Ministarstvo zabranjuje uzgoj, ako na osnovu mišljenja naučne ili stručne organizacije utvrdi da uzgoj ili veštačko razmnožavanje strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta predstavlja opasnost po zdravlje ljudi, dobrobit životinja ili životnu sredinu.Vlasnik primerka strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta životinja obavezan je da osigura da ti primerci ne pobegnu u prirodu i odgovoran je za štetu koju te životinje prouzrokuju ako pobegnu.Zabranjeno je pustiti u divljinu reprodukovanu, othranjenu i pripitomljenu divlju životinju, ako prethodno nije pripremljena za preživljavanje u takvom životnom okruženju. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako drži i reprodukuje divlje i egzotične životinje kao kućne ljubimce bez odobrenja.