Emotivac. Hiperaktivan. Popularan među devojčicama. Dobar sin. Budući pilot. Sve je to bio Aleksa. A onda je postao simbol. Simbol surovosti vršnjačkog nasilja. Danas bi imao 18 godina. Imao bi, da je tog 10.maja 2011. godine video neki drugi izlaz.
► Učenik sačekuje Aleksu ispred škole, obara ga na zemlju i šutira.
► Isti učenik ga izvodi iz svlačionice i brutalno prebija u grmu ispred škole. Šutira ga i udara u glavu. Sve beleže školske kamere. Aleksa završava na infuziji u Vojnoj bolnici.
► “Drugi učenik” fizički napada Aleksu i preti mu. I mlađi učenici iz šestog razreda pokušavaju da ga biju “po nagovoru starijih”. On se sakriva u automobil nastavnika, oni ga opkoljavaju i “ljuljaju”.
► “Treći učenik” Aleksu hvata za vrat, šamara ga i pljuje.
► “Treći učenik” sa članom porodice ulazi u odeljenje i verbalno nasrće na Aleksu, a fizički sukob sprečava Aleksina razredna. Aleksa traži pomoć psihologa i neuropsihijatra u niškom Kliničkom centru.
► Nekoliko učenika preti Aleksi na Fejsbuku da će patrolirati krajem i da niko neće moći da mu pomogne.
► Grupa na čelu sa “prvim učenikom” brutalno prebija Aleksu ispred restorana “Vazdušna banja”, gde je igrao fudbal. Aleksa završava u Vojnoj bolnici i na Neurohirurškoj klinici KC Niš sa potresom mozga, podlivima, modricama, gipsom na nozi, vrtoglavicom i povraćanjem. Pretili su mu da nikome ništa ne kaže jer njihovi roditelji imaju veze u policiji i sudu.
► “Drugi učenik” ga tuče ispred škole, a on udara glavom u drvo. Ponovo završava u Vojnoj bolnici, sa modricama i ogrebotinama.
► Pojedini učenici jure Aleksu niz ulicu, ali on uspeva da pobegne. Neki učenici mu govore “P...o cinkaroška”, a neki da je “lud”, “retard” i “mentalan”. Gestikuliraju da će ga silovati.
Izlaz je za Jankoviće bio daleko, mesec dana, koje Aleksa nije izdržao. Tada su planirali da ga ispišu iz škole, u kojoj se njegova svetlost gasila, tokom osam meseci prebijanja, pretnji, pakla. Na kraju se i ugasila. Skokom sa trećeg sprata, pustio je da nasilnici "pobede". Barem u ovom životu.
Četiri godine Jankovići žive sa uspomenom na svog Aleksu, koja boli, i opominje. „Aleksu niko nije ubio, to je njegov lični čin - najgori mogući, ali su mu dali ruku da se popne.“, kaže Dragana, Aleksina majka.
Nisu mogli Jankovići ni da naslute šta će Aleksa uraditi. A sada, nakon četiri godine, kažu da ga nikad ne bi upisali u tu školu.
- Presudni faktor za izbor škole u našem slučaju bilo je preseljenje i blizina škole. Da paradoks bude veći o izboru škole su odlučivali metri, konkretno 300-400m udaljenosti od druge škole, a ne reputacija škole koja nam je govorila drugo. Nažalost nismo imali predrasuda, kaže Dragana.
Već na početku su uvideli da je škola bila ruralnog okruženja i shvatanja ali to nije smetalo ni Aleksi, pa ni njima. Međutim oni koji su iskakali iz tog konteksta odmah su bili obeleženi, kasnije i izopšteni, kao i Aleksa.
Kažu da bi ga, da su znali što sada znaju, ispisali iz škole posle prve naznake nasilja.
- Ali se bojim i ne bih bila iskrena ako to ne kažem, da bi se u toj školi verovatno desio neki drugi Aleksa, zaključuje Dragana.
Aleksa je bio svetlost koja je gašena postepeno, surovost vršnjaka , nezainteresovanost i bezosećajnost onih koji su trebali da mu pomognu je na kraju i potpuno ugasila, lomili su ga lomili i na kraju slomili.
- Aleksina sudbina je bila da on bude pilot nekog aviona, što je jako želeo i o čemu je maštao, a ne ova i ovakva, bolne su reči Aleksine majke.
- Govorimo deci o svemu onome što je Aleksa trpeo i doživljavao sa svojih tek navršenih 14 godina, teško bi bilo i nekom starijem da se sa tim izbori. Ostaje poruka da za svaki problem ma kakav i koliki bio postoji rešenje. Aleksa, koji je bio veoma emotivno i osetljivo dete nije mogao da se izbori sa višemesečnim pritiskom i velikom nepravdom gde su njegove nestašluke izjednačavali sa batinama koje je dobijao, iako je potpuno jasno bio žrtva vršnjaka i nesavesnih pojedinaca škole.
► OSAM puta je Aleksa pretučen!
► "Vođa" nasilnika prema Aleksi je završio školsku godinu sa peticom iz vladanja. Aleksa je imao trojku.
► O nasilju su bili obavešteni školski psiholog, razredni starešina, nekoliko nastavnika, školski policajac, policijska stanica Crveni krst.
► Jedna od nastavnica podržavala je nasilje prema Aleksi, uz komentare "Neka su te tukli, trebalo je još!"
► Osnovna škola “Sreten Mladenović Mika” i njena bivša direktorka Suzana Popović Ickovski osuđene su na kazne od 500.000 i 50.000 dinara u “slučaju učenika Alekse Jankovića”.
► Prema navodima suda, prekršen je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i Zakon o prekršajima.
► Škola i direktorka su krivi jer od 20. novembra 2010. do 10. maja 2011. uopšte nisu ili nisu blagovremeno preuzeli bilo kakve ili odgovarajuće mere propisane Pravilnikom o protokolu postupanja u slučaju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
Dragana je od samog početka podržala i aktivno se uključila u promovisanje akcije „Drug nije meta“, ali je svesna da nekom ne odgovara da se o nasilju u školama previše govori, jer se onda postavlja pitanje „šta je sa silnim timovima , jedinicama, odborima, inspekcijama...":
"Kada bi već trebali da kažemo konkretnu poruku, ona bi i roditeljima i školama bila ista, moraju reagovati kao jedno, kao celina, kao tim. Ukoliko reaguju kao suparnički tabori u kojima jedni zbog ugleda škole , donacija, lošeg glasa, karijerizma i čega sve još, ne žele da priznaju da im se u školi dešava nasilje, dešavaće nam se na žalost ono što se i dešava", poručuje Dragana.
#DrugNijeMeta #StopVršnjačkomNasilju