Još se čestito nismo izborili ni sa vršnjačkim fizičkim nasiljem među mladima školskog uzrasta, a u skladu sa vremenom u kome živimo već nas je stiglo digitalno nasilje.
U Rusiji i još nekim postsovjetskim zemljama raste zabrinutost zbog jezivih onlajn igara usled kojih je povećan broj samoubistava maloletnika. Reč je o „igrama smrti“, koje se poput epidemije šire društvenim mrežama, počinju bezazleno a završavaju se samoubistvima.
Igra počinje naizgled bezazleno. Učesnici dobijaju korisničko ime i ispunjavaju zadatke organizatora. U početku su to lagani zadaci — na primer, potrebno je nacrtati lepog leptira ili kita na telu ili papiru. Potom zadaci postaju sve teži, i idu od samopovređivanja do samoubistva. Igračima se predlaže da iseku žiletom ruku i pošalju fotografiju kao dokaz, da naprave selfi na litici ili nekom drugom opasnom mestu, da snime inscenirano samoubistvo. U završnici se daje glavni zadatak — izvršiti samoubistvo i snimiti ga.
Većina grupa je „zatvorena“ i u njih se ne može ući bez odobrenja administratora. Ulazi se na dva načina — dobijanjem pozivnice za „igru smrti“ ili deca sama iz znatiželje šalju zahteve, ne sluteći šta ih tamo čeka.
Svaka grupa ima svoje haštagove kao što su „plavi kit“, „more kitova“, „leptir“, „u igri sam“, „probudi me u 4.20“, „F58“i drugi.
Kada se uđe u igru, organizatori upozoravaju učesnika da igra mora biti tajna i da o njoj niko ne sme ništa da zna, a takođe i da je to „igra bez povratka“, te da se iz nje ne može izaći. Pokušaji da se igra napusti dovode do pretnji od strane administratora, pa deca iz straha nastavljaju igru do „pobede“ tj. smrti.
Bivši igrači, koji su uspeli da se izvuku iz vrtloga ove smrtonosne igre, kažu da se ona sastoji od 50 zadataka raspoređenih na 50 dana. Zadaci obično stižu noću ili pred zoru — u recimo, 4.20 sati, a poslednji dan je u stvari kraj igre.
„Ako umreš — pobeđuješ. Ako ne, mi ćemo ti pomoći“, poručuju administratori učesnicima igre.
Međutim, ove smrtonosne igre nisu se pojavile juče. One su prisutne već mesecima, pa i u poslednjih nekoliko godina, ali je posle hapšenja jednog od administratora grupe Filipa Budejkina (Filipa Lisa) u novembru prošle godine, nastupilo zatišje. Međutim, novi talas je pokrenut od januara ove godine.
Psiholozi navode da iza ovakvih grupa stoje psihopate, dok politikolozi ne isključuju mogućnost da iza njih stoje strane obaveštajne službe ili predstavnici rusofobičnih organizacija, čiji je cilj destabilizacija ruskog društva. Spominje se i veza sa terorističkim grupama ili narko-mafijom, a takođe neki tvrde da iza „grupa smrti“ stoji — novac.
Kao razlozi zbog kojih se maloletnici odlučuju na ovakav korak navode se porodični problemi, neuzvraćena ljubav, problemi sa mentalnim zdravljem, korišćenje narkotika ili konzumiranje alkohola, a delom samoubistava imaju i neku vezu s internetom ili društvenim mrežama.
Psiholog Aleksandra Janković komentarišući pojavljivanje ovakvih igrica na internetu smatra da svaki roditelj treba da povede računa i bude upoznat sa onim što njegovo dete radi na internetu.
- Roditelji moraju da prate savremene tehnologije, jer nepoznavanje onoga čemu su deca izložena može da bude poprilično nezgodno. U ovo vreme je vrlo bitno imati dobar nivo tehnološke pismenosti i da, ako ništa drugo, da se isprati šta je to čime se bavi vaše dete. Počev od toga da "postanete prijatelji". Ovo nije ni prva ni poslednja igrica u kojoj postojte sumanuta pravila, u kojoj je sve ekskluzivno i gde postoje jedinstvena pravila kako "niko o tome ništa ne znati" - kažđe Janković za naš portal.
U okviru našeg projekta LOG OUT nasilje, koji se realizuje u saradnji sa Gradom Beogradom, a usmeren je na prevenciju i suzbijanje posledica digitalnog nasilja, u narednim mesecima imaćete priliku da se informišete o tome kako da ostanete bezbedni na internetu, na šta treba da obratite pažnju, kako da uočite zlostavljanje u digitalnom svetu i da steknete mnoštvo drugih korisnih znanja koja će pomoći da u Srbiji rastu bezbedna deca. Podržite nas, jer zaštita dece zavisi od svih nas!