Vršnjačko nasilje predstavlja svaki oblik fizičke i psihičke torture koju školarci vrše nad svojim drugovima i rasprostanjenije je nego što mislimo.
Nacionalno istraživanje o zdravstvenom ponašanju školske dece pokazalo je nedavno da je čak 15 odsto učenika najmanje jednom tokom poslednjih nekoliko meseci zlostavljalo vršnjaka, a da je 17 odsto lično doživelo neki vid nasilja.
Istraživanje je još jednom ogolilo sumornu realnost Srbije - vršnjačko nasilje u školama ne jenjava!
Svaki deseti od tri hiljada anketiranih učenika osnovnih i srednjih je potvrdio da je bio izložen nekoj vrsti digitalnog nasilja, a 12 odsto je navelo da su na internetu deljenje njihove nepodobne fotografije.
Portal Srbija Danas pokrenuo je septembra 2015. projekat "Drug nije meta". Od tada se neprestano kroz brojne aktivnosti bavimo prevencijom i suzbijanjem svih oblika vršnjačkog nasilja. Naša misija je da vratimo drugarstvo u đačke klupe i da u Srbiji rastu bezbedna i nasmejana deca. Pridružite nam se u borbi protiv vršnjačkog nasilja na našem profilu na društvenim mrežama.
Totalno je poražavajuća recimo činjenica da se vršnjačko nasilje javlja kod sve mlađe dece! Tuče, vređanja, verbalna i psihička maltretiranja i sve prisutnija poniženja na društvenim mrežam - to su odlike vršnjačkog nasilja. Dešava se najčešće u školama i može trajno da ošteti ili uništi nečiji život.
Uleteli sa motkama na čas i prebili učenika! Srednjoškolac izboden nožem! Maturant prebio učenika drugog razreda! Devojčicu (14) pretukao drug iz razreda! Ubijen tinejdžer u Pančevu! Strašne scene u školi: Dečaku (16) stavili nož pod grlo! Dečaka ugurali u toalet i skinuli ga golog jer nije hteo da im da pare! Užas u osnovnoj školi u Beogradu: Dečaci dve godine terali drugaricu na oralni seks! Terali druga da im pipa penis! Jezivi snimak tuče u školi u Aranđelovcu: Učenici šamaraju drugaricu i urlaju da gurne ruku u gaće!
Ovo su naslovi tekstova o vršnjačkom nasilju u Srbiji i to samo u poslednjih mesec i po dana! Jedan mladi život je nepovratno izgubljen u tom periodu. Svi smo dakle svesni da vršnjačko nasilje postoji i da poprima sve brutalnije razmere. Ali kako se boriti sa njim?
Svaki od nas je u detinjstvu verovatno iskusio neki vid nasilja.
Možda smo bili nasilni prema nekome, možda smo trpeli nasilje, a možda smo jednostavno bili svedok nasilja nad nekim drugim. Nasilje predstavlja svaki oblik ponašanja koje ima za cilj namerno povređivanje ili nanošenje psihičkog ili fizičkog bola. Nasilno ponašanje ima obično sličan sadržaj i traje duži vremenski period. Javlja se u različitim oblicima.
Verbalno nasilje je svaki vid ismevanja, nazivanje pogrdnim imenima, ruganje, vređanje i dobacivanje. Deca danas, nažalost, mogu biti vrlo inventivna u ovakvim ''kreativnim'' oblicima verbalnog izražavanja.
Fizičko nasilje podrazumeva udaranje, guranje, otimanje i uništavanje stvari. U poslednjih nekoliko godina se sve češće javlja i kod devojčica. Deca koja su izolovana iz društva, ignorisana od strane vršnjaka, koja trpe ogovaranje i o kojima se izmišljaju razne priče koje obično nemaju lep i istinit sadržaj, jesu žrtve socijalnog nasilja.
Psihičko nasilje podrazumeva preteće poglede, grimase, neželjene komentare, iznuđivanje novca ili nekakvo ucenjivanje.
Seksualno nasilje je neželjeno dodirivanje na neželjeni način i dodirivanje neželjenih delova tela, iznuđivanje seksualnih usluga ili prinuda na seksualni čin. Pošast interneta jeste i zloupotreba fotografija i video snimaka dece.
Nejasno je i zašto su nam deca sve nasilnija.
Motivi mogu biti zaista raznoliki. Neka deca, naročito mlađeg uzrasta, nemaju adekvatan uvid u sopstveno ponašanje. Tako za njih nema određenu težinu rečenica koja podrazumeva ismevanje drugog deteta zbog fizičkih ili materijalnih nedostataka.
Odrasli ljudi kojima se dive ili jednostavno likovi iz akcionih filmova mogu i te kako biti modeli za imitaciju i kreiranje sopstvenog imidža. A koliko tek roditelja zaista poštuje ograničenje uzrasta koje stoji u uglu svakog filma na domaćim televizijskim programima?
Deca koje prolaze kroz neki težak period u životu (gubitak roditelja ili recimo selidba) mogu svoje nezadovoljstvo pokazati i kroz agresiju nad drugom decom. Nasilno će biti i dete koje je i samo žrtva porodičnog nasilja ili ako se u porodici toleriše nasilan vid ponašanja.
Zakon malog Alekse
Možda je najfatalniji primer i epilog vršnjačkog nasilja u Srbiji slučaj Alekse Jankovića (14) iz Niša koji je 2011. godine sebi oduzeo život nakon osam meseci maltretiranja koje je trpeo u školi.
Roditelji tvrde da škola nije bila zainteresovana da reši taj problem. Medijska pažnja posvećena ovom slučaju podstakla je i inicijativu o donošenju takozvanog Aleksinog zakona, koji bi trebalo da efikasnije reguliše rad stručnih službi u školama, definiše strože kazne za nesavesno postupanje obrazovnog osoblja, psihologa, pedagoga i direktora škola ali i roditelja nasilne dece. Da li je jedan zakon dovoljan da suzbije vršnjačko nasilje i reši problem?
Stručnjaci tvrde da se protiv vršnjačkog nasilja najbolje bori neprestanom pričom o njemu, ukazivanjem i osvešćenjem ovog problema. Bitno je na vreme uočiti probleme, edukovati roditelje, kao i kadar koji direkno radi sa nasilnicima i žrtvama nasilja.
Važno je i sankcionisanje nasilja - kako ne bi ispalo da je dopušteno ili čak poželjno. Pojedini predlažu i društveno-koristan rad kao meru za smanjenje nasilja u školama. Za sada nisu precizirani detalji ali pominje se ponovno pokretanje Mladih gorana gde bi deca bila angažovana u recimo sadnji drveća.
Da bi problem vršnjačkog nasilja bio rešen potrebno je da se formira širi ministarski tim, koji će osim Ministarstva prosvete činiti i predstavnici ministarstava pravde, unutrašnjih poslova, rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je desetine pravilnika koji će bolje urediti novine u prosvetnim zakonima ali i smene direktora škola koji ne rade svoj posao kako treba.
- Promenili smo šest prosvetnih zakona i menjamo još četiri da bismo imali efikasniji sistem i veću kontrolu nad onim što se dešava u školama. Ubuduće će biti kažnjeni direktori škola koji zataškavaju slučajeve nasilja i oni koji ne preduzimaju potrebne mere kad se nasilje u školi već dogodi - ispričao je Šarčević i naglasio da će svaki vid nasilja direktor biti dužan da istog dana prijavi školskoj upravi i inspekciji.
Mediji navode i da će roditelji nasilne dece biti ubuduće kažnjavani do 100.000 dinara u slučaju krivične odgovornosti, dok će za nezainteresovanost povodom nasilja, neblagovremeno opravdanje izostanka i slično škola moći da pokrene disciplinski ili prekršajni postupak.
Veliki doprinos bezbednom odrastanju dece u Srbiji pružila je opština Zemun kroz projekat o kome više možete saznati ovde.