Bolesti koje su nekada imali šezdesetogodišnjaci, sada se otkivaju u gotovo svakom odeljenju, upozoravaju lekari i pedijatri. Lekari koji obavljaju sistematske preglede u Beogradu, objašnjavaju da su gojaznost, dijabetes i bolesti srca kod dece u velikom porastu, dok su problemi sa hormonima, naročito kod devojčica, postali alarmantni.
Dečaci sa ozbilljnim ortopedskim problemima i devojčice koje imaju problem sa štitnom žlezdom nisu retkost čak ni u predškolskom uzrastu!
U svakom odeljenju osnovne škole u Beogradu, imate po nekoliko dece koja imaju problem sa gojaznošču, što prethodnih decenija nije bio slučaj.
- Na sve strane ih mami nezdrava hrana, slatkiši i pekare, dok su roditelji sve popustljiviji. Oni moraju da znaju da "stomačić" nije bezazlen i da je to prvi alarm da će dete odrasti u gojaznu osobu i imati problem sa hormonom insulin, što je glavni uzrok dijabetesa. Osim toga, debljina plus nekretanje i loša ishrana, glavni su uzrok kardiovaskularnih problema, čak i u dečjem uzrastu - objašnjava doktorka Andrea Petković.
U proseku oko četiri devojčice na nivou generacije u beogradskim školama ima neku vrstu oboljenja štitne žlezde ili neku drugo automunu bolest, pokazuju podaci iz prakse lekara.
- Generalno, za takvu vrstu oboljenja okidač je najčešće stres u kombinaciji sa nezdravim životom. Ako pitate šta najčešće dovodi do stresa dete koje još uvek nije pošlo u školu, to su najčešće nedostatak igre i vremena napolju, prevelika očekivanja roditelja ili nekakva lična trauma. Naravno, veliki uticaj na nastanak bolesti ima životno okruženje i genetika.
Problemi sa depresijom, anksioznošću, psihozama i autizmom, višestruko su češći kod dece školoskog uzrasta danas, nego što su to bili pre nekoliko decenija.
- Preterano korišćenje novih tehnologija, nedostatak druženja i komunikacije sa vršnjacima, neki su od razloga za povećan broj dece koja pate od nekog oblika depresije. Ranije je bilo retko da dete ima psihozu, ali danas u jednoj generaciji postoji bar jedna desetina onih koji zahtevaju terapiju. Fizičko i psihičko zdravlje je povezano, pa tako i učestali problemi sa hormonima mogu vremenom da postanu okidač za loše psihičko stanje kod mališana. Na takve promene treba reagovati.
Kada se radi o studentima, čak 53 odsto njih navodi da je izloženost stresnim situacijama najveći zdravstveni problem.
- Odmah zatim slede bolovi u kičmi i poremećaji sna. Hormonski probemi i poremećaji metabolizma, koji su povezani sa lošom ishranom i sedenjem tokom većeg dela dana, takođe su česti. Pokazalo se da studenti koriste telefon najčešće do pet sati dnevno, u nekim slučajevima i više od toga - navodi se u istraživanju.
Kada živite nezdravo po svim mogućim parametrima još od najranijeg uzrasta, kad-tad mora da dođe do problema, kaže doktorka.
- U početku su oni mali i deluju beznačajno, ali vremenom mogu da se pretvore u problem koji će praktično sa nama ostati do kraja života. Zbog toga, već sa prvim znacima problema, detetu se mora promeniti ishrana i instistirati na fizičkoj, ali i društvenoj aktivnosti, kako bi njihovo psihofizičko zdravlje bilo stabilno - objašnjava doktorka.