Nova istraživanja, objavljena zaključno sa aprilom ove godine, očigledno nisu dovoljno zabrinula vozače.
Upravo iz razloga što skoro svaki drugi vozač koji vozi decu ne poštuje pravila, ne zbog kazni već zbog bezbednosti dečaka i devojčica, dešavaju se tragedije kao saobraćajna nesreća na autoputu Beograd – Niš, u kojoj je stradao V. S. (11), dok je njegova tri godine mlađa sestra Natalija i dalje životno ugrožena.
Decu je deda vozio na Vlasinu, a pri tome nijedno od njih nije bilo vezano u momentu kada je udario kamion u zaustavnoj traci, na autoputu blizu Velike Plane.
Sredinom marta Uprava saobraćajne policije pojačano je kontrolisala vezivanje sigurnosnog pojasa i načina prevoženja dece u vozilima. Za vreme te sedmodnevne akcije 16.473 vozača nisu vezala pojas, 1.795 suvozača i 1.996 putnika na zadnjem sedištu.
Za nevezivanje pojasa kazna je 10.000 dinara. Istraživanja Agencije za bezbednost saobraćaja, ukazuje da 83 odsto vozača i suvozača se vezuje. Postotak onih koji sede na zadnjem sedištu je poražavajuć jer se samo 12 prcenata njih vezuje.
Mali Veljko, nažalost nije jedino dete čiji je jedan od razloga smri sigurno i to što nije bio vezan. Nepunih mesec i po dana pre nesreće kod Markovca, poginula je sedamnaestomesečna devojčica iz Mađarske, koju roditelji takođe nisu vezali, niti su je prevozili u sedištu namenjenom deci.
- Nažalost, mi zakone poštujemo samo kada smo van Srbije. Nevezivanjem sigurnosnih pojaseva deci, vozači nisu ni svesni da najmlađe kažnjavaju, da ih dovode u opasnost, da im čine zlo. Vozač ili putnik koji su vezani pojasom, u momentu kada se automobil pri brzini od 60 kilometara na čas, sudari sa drugim vozilom ili udari u nešto, nemaju nikakve povrede. S druge strane, u istim okolnostima kada vozač ili putnik nisu vezani, pretrpe istu silu kao da su palli sa petog sprata – objašnjava Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta, navodeći razliku, tj. Opasnost koju donosi nevezivanje sigurnosnih pojaseva.
Sagovornik napominje i da u uslovima gradske vožnje, brzinom 40 kilometara na čas, ukoliko dođe do sudara, ukoliko vozač, punoletni putnik ili dete nisu vezani, njihovo telo pretrpi udar sličan padu sa drugog sprata. Osim te sile gravitacije koja vuče, činjenica je da ozbiljnijim povredama kod dece nego kod odraslih doprinosi i to što mališani još uvek nemaju razvijen instinkt.
- Da Srbima nije baš stalo za bezbednost odraslih u saobraćaju, svedoči i to da samo traže način da prevare zakon. U srpskim radnjama legalno se prodaju uređaji koji se stave u rupu u kojoj treba da se stavi pojas, da se ne čuje pištanje zbog nevezanog pojasa. Ponavljam, legalno se prodaju, za to neko plaća PDV državi. Neko bi trebalo da se zapita šta se time postiže - navodi prof. dr Vujanić.
- Treba uzeti u obzir i to da odrasla osoba, u momentu kada oseti da se približava opasnost, brže reaguje od deteta, koje nije svesno šta ga čeka. Ne treba zaboraviti da su dečija tela mnogo osetljivija, krhkija. Majka kada uzme bebu u naručje, drži joj vrat, jer ova ne može sama da drži glavicu. Upravo zbog toga su sedišta za najmlađe okrenuta u vozilima, da prilikom udarca, detetu ne bi bio povređen vrat. Jedini način da se dopre do tih, blago rečeno nesavesnih vozača i roditelja, kampanja u medijima koja će pokazati kakve su sve opasnosti prete ukoliko se ne poštuju pravila i najmlađi ne vezuju sigurnosnim pojasevima - kaže sagovornik.
- Najbezbednija zemlja u svetu je Japan. Njihov moto je "Što više krvi na ekranu, to manje na putu". Takva kampanja je neophodna i nama da bi se vozači, posebno roditelji, opametili i počeli da vezuju decu u vozilima. Tek kada vide užasne scene, krv na putu, povređene i leševe, shvatiće u kakvu opasnost dovode svoju decu – kategoričan je prof. Dr Milan Vujanić.
U motornom vozili na prednjem sedištu ne sme da se prevozi dete mlađe od 12 godina. Na prednjem sedištu u automobilu mogu da se prevoze deca starija od 12 godina, koja su više od 135 centimetara. Dete do tri godine starosti prevozi se u bezbednosnom sedištu, odnosno korpi, osim u vozilima za javni prevoz putnika (a tu spada i taksi). Izuzetno dete do tri godine starosti može se prevoziti na prednjem sedištu ukoliko se prevozi u bezbednosnom sedištu, korpi, koja je okrenuta suprotno pravcu kretanja vozila, kada vozilo nema ili je isključen bezbednosni vazdušni jastuk.
Bezbednosna sedišta za decu koja se postavljaju u vozila moraju da budu postavljena na način kako to preporučuju proizvođač dečjeg sedišta i proizvođač vozila. Homologaciona oznaka za dečja sedišta je ECER 44/04. Mlađa deca moraju da putuju propisno vezana u auto-sedištima ili na posebnim podmetačima za stariju decu (za decu čija je težina od 15 do 30 kilograma) takozvanim busterima.