Od kada je despot Stefan Lazarević 1403. godine dao Beogradu status prestonice, u čast obnove i napretka, grad je kao svoju slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan.
Pročitajte i:
Ovogodišnju spasovdansku litiju predvodio je patrijarh srpski gospodin Irinej zajedno sa prestolonaslednikom princem Aleksandrom Karađorđevićem i princezom Katarinom. U litiji su bili i gradski menadžer Goran Vesić, kao i zamenik gradonačelnika Andrija Mladenović.
Ova stara zavetna Slava simbolično ukazuje na uzdizanje - vaznesenje Grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost. Ona predstavlja izraz duševne i moralne snage naroda prekaljenog u slavnoj prošlosti, postojanog u sadašnjosti i ponositog pred budućnošću.
Fotografije ispod: Ovogodišnja spasovdanska litija u srpskoj prestonici
Pod pritiskom mnogih neprijatelja i velikih društvenih promena, praznovanje gradske Slave je povremeno prekidano, ali i obnavljano, izdržavši tako najtežu probu vrednosti - probu vremena.
U četvrtak neke ulice ZATVORENE od 11 do 14 sati: Litija u čast slave Beograda (MAPA)
Fotografije ispod: Ovogodišnja spasovdanska litija u srpskoj prestonici
Praznik Vaznesenja Gospodnjeg, ili kako je u narodu uobičajeno, Spasovdan, jedan je od deset praznika posvećenih Hristu. Vaznesenje spada u pokretne praznike - uvek pada u četvrtak, četrdeset dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.
Po hrišćanskom učenju, posle Vaskrsenja, Hristos je boravio na zemlji sa učenicima četrdeset dana, javljajući im se, učeći ih i, naročito, učvršćujući im veru posle Golgote i raspeća.
Ispovest popa iz Uba koji mora u ZATVOR zbog pijanstva: "Ni mantija mi nije pomogla u policiji"
Sam čin Vaznesenja zbio se u Vitaniji, selu na istočnoj padini Maslinske gore, udaljenom dva kilometra od Jerusalima, na putu za Jerihon. Toga dana se završio Hristov boravak na zemlji, radi spasenja i iskupljenja ljudskog roda.
Hristos se pred apostolima, blagosiljajući ih, vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga Oca. Posle toga se apostolima vratila njihova vera, radost i hrabrost.