Komemorativni skup povodom njegove smrti biće održan istog dana u 10 sati u svečanoj sali Skupštine Beograda. Cvijanović je bio glavni urednik portala "Novi Standard", a među kolegama i čitaocima ostaće upamćen kao jedan od najboljih poznavalaca međunarodne politike u Srbiji. Bio je veliki patriota i dosledni borac za srpske nacionalne interese. Cvijanović je rođen 1964. godine u Sarajevu. Završio je studije književnosti, a po izbijanju rata u Bosni i Hercegovini radio je kao urednik u agenciji "Srna" i listu "Javnost".
Jedno vreme bio je šef dopisništva "Srne" u Beogradu. Po odlasku iz te agencije bio je urednik nedeljnika "Blic njuz", potom "Evrope", a onda osniva "Standard", pa "Novi standard".
U svojim analitičkim, stilski savršenim tekstovima sa nepogrešivom tačnošću predviđao je događaje od presudne važnosti za Srbiju, Balkan i ceo svet. U jednom od tekstova, prvi u regionu, najavio je pobedu Donalda Trampa na izborima u SAD. Mi vam tekst prenosimo u celosti:
"Ako u prvih 20 dana nove godine Obama ne upali planetu toliko da će vatrogasci raditi decenijama, 2017. biće godina sukoba starih (globalističkih) i novih (konzervativnih) elita u svetu. Što sa Putinom bude povlačio odlučnije poteze u pravcu detanta, Tramp će biti na jačem udaru globalnih medija i sivih kardinala, pod stalnom pretnjom da bude zbačen.
Zato će se zbližavanje Rusije i SAD odvijati, kao 1941, okupljanjem protiv zajedničkog neprijatelja. Taj neprijatelj na vidljivoj pozornici biće islamski teroristi, Rozmerina beba starih elita. Iza zavese zajednički neprijatelj biće njihovi tvorci. Taj rat neće samo odrediti arhitekturu Bliskog istoka, Centralne Azije i delova Afrike već i balkanskog poteza između Beča i Istanbula, na kome Pašić nije video većeg naroda od Srba. Taj prostor, na kom vidimo 25-godišnje rezultate starih elita - od slomljene Grčke, preko Srba izbačenih iz razvoja do, ohrabrenih Albanaca i reustašizovanih Hrvata - neće biti centar obračuna sa terorizmom i rata starih i novih, ali neće biti ni zaobiđen.
Neće biti borbe protiv terorizma, a da zaobiđe pretresanje Albanaca i u Tetovu, i u Prištini, i u Tirani. Kako se tim baviti a da pred Izetbegovića ne tresne gomila pitanja na koja nema odgovor, kako zaobići Đukanovića, lokalnog top-menadžera starih elita, kako se ne baviti Zagrebom, 25 godina transportnom bazom terorista i oružja između Zapadne Evrope i Bliskog istoka i nazad?
Rečju, 2017. godina biće početak promene odnosa na Balkanu. Gledano iz pozicije starih globalističkih elita, smrtni greh Srbije je dvostruk. Prvo, njeno urušavanje za 25 godina niti je dovedeno do kraja niti do tačke kad je nepovratno. I drugo, još gore, na potezu ispod Beča do Istanbula Srbija je danas jedina stabilna zemlja.
Godina pred nama poslednja je prilika starih elita da destabilizuju Srbiju. Za to će, naravno, biti iskorišćeni predsednički izbori, na kojima je opozicija izabrala da bude eksponent starih elita i njihovih ovdašnjih analoga, koji žele povratak u 2012. Zato to neće biti izbori na kojima će se igrati na pobedu, već na destabilizaciju, i to ne samo na liniji vlast - opozicija već i unutar same vlasti, gde se kao posebno osetljive vide relacije Vučić - Nikolić i Vučić - Dodik. Centralni Balkan sa stabilnom i jakom Srbijom može da podnese i ustašizovanu Hrvatsku, i ekstremizovane Albance, i disfunkcionalne Makedoniju, Crnu Goru i BiH. Sa nestabilnom Srbijom region tone u rat i haos.
Druga opasnost za Srbiju i Srpsku može da bude terorizam. Kad počne provetravanje islamističkih ćelija na Balkanu, koje će se dogoditi i s nama i bez nas, Srbija će imati prirodno mesto u antiterorističkoj koaliciji. Bez obzira na to, kao i na moralni kapital koji Srbi nose kao prva žrtva islamističkog terorizma u Evropi, ne bi bilo mudro da zauzimamo mesto u prvim borbenim redovima i izlažemo se rizicima. To treba da počiste oni koji su ga posejali.
Izbeći nove rizike valja utoliko pre što će se za Srbiju 2017. godina razlikovati od svih od 1991. godine do danas. Naime, sve naše novogodišnje kalkulacije već 25 godina svode se na kontrolu štete - koliko ćemo manjeg morati da žrtvujemo da bismo spasili veće, koliko rđavih stvari morati da preživimo da bismo izbegli još rđavije. Nasuprot tome, u Srbiji će od 2017. početi godine šansi.
Ako u toj godini makar započne detant između SAD i Rusije, pred Srbijom će se otvoriti širok manevarski prostor, koji će pogodovati njenoj stabilnosti, koji će povećati njen suverenitet, koji će omogućiti njen razvoj. U toj godini široko će se otvoriti realizacija kineskih investicija, uslovi za poslovanje biće bolji nego pre. Uspe li da ostvari iole ozbiljan rast i stabilizuje ga u narednih nekoliko godina, Srbija ima priliku da postane drugačije mesto, onakvo kakvo je imala svaki put kad je bila ostavljena na miru, oslonjena na sopstvenu tradiciju, ne tražeći šanse za sebe u religijskim i kulturnim modelima drugih naroda.
Otvori li šanse koje joj se ukazuju, Srbija će morati iznova da artikuliše svoj nacionalni i državni model. S jedne strane, otvoriće joj se jugoslovenski model iz prošlog veka, u kome je na svojim leđima realizovala ambicije okolnih naroda. S druge strane, pred nama je 19-vekovni model samostalne Srbije, koja je - uvećavajući svoj suverenitet, ljubomorno čuvajući stabilnost, gledajući svoja posla, razvijajući se i unapređujući kulturu i integrišući u tu ideju Srbe izvan svojih granica - postala najzavodljivije mesto na Balkanu i uzor ostalima. To se neće desiti preko noći, ali je prvi korak napravljen.
U 2017. godini Srbija može da postane zemlja velike šanse. Prethodno je potrebno da izbegne velike opasnosti".