Ovaj praznik su tada ustanovile članice organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO), čime ukazuju na značaj poštovanja jednog od osnovnih ljudskih prava – korišćenje maternjeg jezika u svim prilikama i očuvanje jezičke kulture zajednice kojoj pripadamo. Narod može da postoji bez države, ali ne i bez jezika, i zato je važno da ga očuvamo. Zahvaljujući tome što su u opticaju i ćirilica i latinica, Srbija je jedina zemlja na svetu u kojoj možemo simultano da čitamo dva pisma.
Godina 863.n.e. predstavlja početak slovenske pismenosti i slovenske misije braće Ćirila i Metodija, dok se prvim srpskim književnim jezikom smatra srpskoslovenski, nastao u 11. ili 12. veku, ubacivanjem određenih karakteristika srpskog narodnog jezika u staroslovenski. Danas se naš jezik smatra jednim od najlepših, a ujedno i najtežih jezika na svetu.
ODVAJKADA, PA DO DANAS – SRPSKI JEZIK SE ODRŽAO
Gramatiku i jedinstvene srpske izraze teško nauče i ljudi kojima je ovaj jezik maternji, a posebno oni iz drugih govornih područja. Globalno se smatra da je srpski jedan od najsloženijih jezika koji postoji. Međutim, upravo se u tome vidi njegovo bogatstvo i originalnost. Pozajmljenice, akcenti, brojna pravila, ali i odstupanja od istih, u sebi nose duh različitih uticaja. Sve to naš maternji jezik čini onakvim kakav jeste danas i zbog čega se prepoznajemo svuda u svetu.
Ćirilično pismo stvoreno je po ugledu na grčko ustavno pismo odakle su uzeti znaci, a za glasove su osmišljene nove grafeme. Najstariji sačuvani pisani spomenici na ćirilici su Bugarski natpis iz 943. godine pronađen u Dobrudži, u Rumuniji, a prvi srpski spomenik ćirilice je Miroslavljevo jevanđelje s kraja 12. veka. Ovo jevanđelje predstavlja jedan od najznačajnijih rukopisa srpske i južnoslovenske, odnosno srpsko-slovenske pismenosti. Proglašeno je za kulturno dobro od izuzetnog značaja 1979. godine, a u junu 2005. upisano je na listu UNESKO „Pamćenje sveta”. Reformu ćirilice kasnije je izvršio Vuk Stefanović Karadžić početkom 19. veka.
Istorijski spisi su zabeležili da je još u srednjovekovnoj srpskoj državi u primorskim mestima osim ćiriličnog, cirkulisalo i latinično pismo, i to zbog prethodne okupacije od strane Rima. Iako se i narod u pomorskim centrima vremenom sve više okretao ka glagoljici, zatim i ćirilici, ipak je latinica ostala prisutna. Održala se i razvila, posebno u savremeno doba, i doprinela da lingvistički i jezički budemo bogatiji.
ZNAČAJ OČUVANJA MATERNJEG JEZIKA
Jezik je vrednost celokupnog društva koja se prenosi sa kolena na koleno i koju je važno sačuvati. Treba uložiti trud u jezik koji su nam preci ostavili, za naredne generacije koje dolaze. U ovome se ogleda socijalna i društvena odgovornost čitavog društva.
Domaći lingvisti upozoravaju da postoji velika pretnja za srpski jezik od strane engleskog. U želji da očuva ne samo svoje maternje pismo i jezik, već i da doprinese zaštiti multikulturalizma i višejezičnosti u celoj državi i šire, Republika Srbija je 2006. godine pristupila Evropskoj povelji o regionalnim ili manjinskim jezicima Saveta Evrope. Na ovaj način, Srbija štiti sve aktivne manjinske jezike koji se tradicionalno koriste u našim krajevima, u obrazovanju, medijima, upravnim i sudskim postupcima, ekonomoskom, društvenom i kulturnom životu.
Za očuvanje maternjeg jezika i tradicije, zalaže se i „dama u najboljim godinama”. Više od četiri decenije, C kafa pokreće razgovore i pruža nam vrhunski kvalitet, čime pokazuje posvećenost dobrim, starim vrednostima. Zahvaljujući mešavini domaće kafe snažnog ukusa, arome i prepoznatljivog mirisa, C kafa je rado viđen gost kada se prisećamo prošlih vremena i toplih uspomena, a prisutna je i na porodičnim okupljanjima kada budi nostalgiju kroz priče sa dragim osobama.
Nije važno da li pišete latinicom ili ćirilicom, maternji jezik isto zvuči kada ga izgovoramo. Zato treba da ga negujemo, jer jezik je ono što nas obeležava i čini autentičnim. A raznolikost naše zemlje ogleda se upravo u tome što vekovima unazad koristimo oba pisma. Srećan Vam dan maternjeg jezika!