-Odrastao sam na legendarnim pričama svojih starih, zajedno sam sa njima ispratio sve apokaliptične događaje koji su pogodili moju rodnu Ivanjicu u poslednjih 30 godina. Uvek se to završavalo rečima da "nikada nije bilo ovako", da je "reka došla do oraha" koji je večito bio merilo katastrofe. Više nema ni oraha, ali nema ni mosta koji sam prešao nebrojeno puta - započinje svoju priču momak iz Ivanjice.
-Budi me poruka: "Sine, odnela nam bujica most". Postoje samo dva mosta koje svaki dan prelazim i svaka pomisao da jedan od njih ne postoji je uznemirujuća i ni u najgorim mislima nije moguća. Posle nekoliko trenutaka stiže mi snimak. Most ka selu više ne postoji. Sve priče i ljude koje je spajao nestale su za nekoliko sati u poplavama koje Ivanjica ne pamti -nastalja on i dodaje:
-Nevreme koje je pogodilo čitavu Srbiju a naročito jugozapadni deo, u ovom slučaju Ivanjicu, odnelo je sve pokretno i nepokretno što se nalazilo pored reke. Moje komšije ostale su bez stoke, kuća, automobila i puteva. Poslednja kap u moru nesreće bio je ovaj most.
-Čitavo detinjstvo pokušavao sam nekako da izbegnem prelazak preko njega, najviše zbog izmišljenih priča o njemu koje se prenose sa kolena na koleno. Od toga da je ispod njega živeo drekacac, do strašnih izmišljenih priča da su Turci na tom mestu bacali mrtvu decu. Ipak, vratimo se u realnost koja je u Ivanjici ovih dana surova, tmurna, nemilosrdna i neizdrživa. Realnost je da su čitava sela odsečena, bez struje i vode. Bujica je pokidala kablove i izvaljivala mostove od armature, čak i one koji su nedavno obnovljeni.
-I dalje gledam snimak i neprestano ponavljam da je sve ovo san, jer svako ko je bar jednom prošao preko tog mosta zna koliko je nemoguće da reka nabuja i odnese ga u nedogled. Priroda, ipak, ne zna za granice. Posle katastrofalnih poplava koje su pogodile Srbiju pre šest godina, svi smo mislili da se ovakvi prizori viđaju jednom u veku. Prošlo je pola decenije, a moj grad i okolina se suočavaju sa jezivom katastrofom čije posledice ćemo tek videti.
-Od mostova su ostale uspomene i opomena da je pet do 15 i više nemamo vremena da ignorišemo prirodu, sada smo se uverili da joj treba nekoliko sati da sruši ono što smo gradili godinama.