Dan uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića, pravoslavni vernici obeležavaju kao Badnji dan. Ogroman broj običaja i narodnih verovanja vezuje se upravo za ovaj praznik koji prethodi rođenju Isusa Hrista.
Jedan od prvih i najvažnijih običaja svakako jeste odlazak i seča badnjaka, po kojem je ovaj dan i simbolično dobio naziv, a ujedno je poslednji i najstroži dan posta.
Badnjak od zore pa do sumraka treba da ostane prislonjen uz kuću, i tek potom bude unet uz posipanje žitom. Badnjak se loži sa posebnim poštovanjem, i moli za zdravlje, sreću i mir.
Na Badnji dan se, pored Badnjaka, u kuću unosi i slama, a domaćice pripremaju posnu večeru koja će biti što bogatija, kako bi i nova godina bila tako bogata i plodna.
Badnjak gori do Božića, nagoveštavajući novu svetlost koju donosi vera u novorođenog Hrista. Kasnije se u večernjim satima pali na kućnom ognjištu, kao simbol toplote koja greje i zbližava ukućane i unosi se u kuću.
Na Badnji dan, prema verovanjima, ništa ne treba da se iznosi iz kuće, a obeduje se na slami.
Prema verovanjima, na Badnje veče bi trebalo da praštate i mirite se, a na Badnji dan da vratite pozajmljeno.
Nakon unošenja badnjaka i slame svi ukućani stanu oko stola na kome je večera i pomole se Bogu, čestitaju jedni drugima Badnje veče i sednu za trpezu. Večera mora biti posna, a najčešće se priprema prebranac, a uz to se postavlja kiseli kupus, salata, turšija, suve šljive, smokve, jabuke, bademi, lešnici, orasi.