Hrišćani su progonjeni za vreme cara Dekija. Car je došao u Efes, i tu je priredio veliko praznovanje u čast mrtvih idola, ali i veliki pokolj hrišćana.
Sedam mladića se molilo bogu da spase hrišćanski rod. Oni su bili sinovi najuglednijih starešina efeskih, i zvali su se: Maksimilijan, Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin.
Kada su bili optuženi kod cara, oni su se sklonili na jedno brdo iza Efesa, zvano Ohlon, i tu se sakrili u nekoj pećini. Kad je za to car saznao, naredio je da se pećina zazida.
Carski dvorjani, Teodor i Rufin, potajni hrišćani uzidali su i jedan kovčežić od bakra sa olovnim pločama, na kojima su bila ispisana imena ovih mladića i njihova mučenička smrt u vreme cara Dekija.
Prošlo je od tada preko dvesta godina. U vreme cara Teodosija Mlađeg (408-450) nastao je veliki spor oko vaskrsenja mrtvih jer su neki sumnjali u vaskrsenje.
I car Teodosije je bio u velikoj žalosti zbog toga spora među vernicima i molio se da bogu da pomogne ljudima da saznaju istinu.
Tada se mučenici probudiše iz sna, mladi i zdravi kakvi su i zaspali.
To čudo se razglasilo na sve strane, pa i sam Teodosije dođe sa velikom svitom da raugovara sa mladićima. Posle nedelju dana oni su ponovo utonuli u san da čekaju opšte vaskrsenje.
Car je hteo da položi njihova tela u zlatne kovčege, ali mu se oni javili u snu i rekli mu da ih ostavi na zemlji.
Svetih Sedam Otroka Efeskih bili su vrlo poštovani u prvom periodu hrišćanstva, ali danas je legenda o njima sasvim zaboravljena. Retko se gde više može pronaći crkva podignuta u njihovu čast, ili freska na kojoj su naslikani.
Ipak, srpska pravoslavna crkva seća ih se na ovaj dan, a veruje se da je ovo pogodno vreme za mirenje i oprost grehova jer su i Sveti mladići iz Efesa ustali kako bi rešili razmiricu među tadašnjim hrišćanima.
Slično, oni se smatraju zaštitnicima mladića i muškaraca. Veruje se da će se njima na današnji praznik ispuniti svaka želja ako u crkvi zapale sveću i pomole se sedmorici “spavača”.