Iako praznik nije obeležen crvenim slovom, u narodu su ovi svetitelji izuzetno poštovani.
Joakim i Ana su bili imućni, ali skromni i tihi ljudi koji su mnogo davali siromasima i hramu. Živeli su u braku pedeset godina, ali bez dece.
Po tadašnjem shvatanju, ljudi koji nisu imali decu bili su veliki grešnici. Ipak, nisu gubili nadu i veru, već su se danonoćno molili za Božije čudo i dar.
Na kraju, od Boga i izmoliše čedo. Gospod im je poslao anđela nebeskog da im objavi rođenje "kćeri Preblagoslovene kojom će se blagosloviti svi narodi na zemlji i kroz koju će doći spasenje svetu".
Kada je došlo vreme, Ana je donela na svet Svetu Devu Mariju, majku Isusa Hrista. Joakim je poživeo 80, a Ana 79 godina.
Ovaj dan, omiljen u našem narodu, neke porodice slave kao krsnu slavu, druge kao zavetni dan.
Ima više imena. Zovu ga Jaćimana, Jaćimovdan ili Ćimijana, od narodnih imena Aćim i Ana.
U spomen na svete starce, danas bi trebalo darivati nekoga ko ima manje od nas, skromno, sa smirenjem i bez gordosti, kao da darujemo Hrista, a ne prosjaka, smatrajući onoga kome se daje milostinja boljim od sebe.