Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Lava, Episkopa Rimskog i Svetog Flavijana, Patrijarha Carigradskog.
Današnji dan posvećen je dvojici svetaca i borcima za hrišćanstvo.
Bio je carigradski patrijarh od 446. do 449. godine i naslednik Svetog Prokla i savremenik pape Lava. Borio se odlučno protiv Evtihija i Dioskora, ali živ nije dočekao ishod IV vaseljenskog sabora, jer je pre toga na jednom saboru u Efesu prebijen i izgažen tako bezdušno da je tu i umro.
Hrišćanska tradicija za njega kaže da je bio verni Hristov vojnik, hrabri branilac i ispovednik pravoslavne vere. Umro je 449. godine.
Rođen u Italiji od roditelja blagočestivih. Bi najpre arhiđakon kod pape Siksta III, a po smrti ovoga uzveden, i preko svoje volje, na presto pape rimskoga.
Kad je Atila sa Hunima došao blizu Rima i spremao se već da razori i sagori ovaj grad, Lav izađe pred njega u arhijerejskom odjejanju, ukroti gnev hunskog vođe i otkloni propast Rima. Koliko se Atila dao usavetovati od svetoga čoveka, toliko se morao ustrašiti od vizije apostola Petra i Pavla, koji stajahu pored Lava, i plamenim mačevima prećahu Atili.
I ne samo da je Lav spasao Rim, nego je on pomogao mnogo spasenju Pravoslavlja od jeresi Evtihijeve i Dioskorove.
Jeres ova sastojala se u slivanju božanske i čovečanske prirode Hristove u jednu i, sledstveno, u odricanju dve volje u ličnosti Gospoda Spasitelja. Zbog toga bi sazvan IV vaseljenski sabor u Halkidonu, na kome se pročita poslanica Lava, koju Lav beše napisao i položio na grob svetog Petra, a sveti Petar ispravio.
Pred smrt proveo je četrdeset dana u postu i molitvi na grobu apostola Petra, moleći ovoga da mu javi da li su mu gresi oprošteni. Apostol mu se javi i reče da su mu svi gresi oprošteni, osim grehova u rukopolaganju sveštenika (iz čega se vidi koliko je težak greh nedostojnog rukopolagati).
Svetitelj ponovo pripadne na molitvu dok nije bio izvešten da su mu i ti gresi izglađeni.
Tad mirno preda dušu Gospodu.
Sveti Lav upokojio se 461. godine.