Bio je sveštenik u Laodikiji za vreme cara Dioklecijana.
Pred sudijom mučiteljem ovako je za sebe rekao:
- Imenujem se Artemon, rob Hrista Boga mojega; 16 godina beh čtec i čitah knjige u crkvi Boga mojega; 28 godina beh đakon i čitah svešteno Jevanđelje; 33 godine napunih kao prezviter učeći ljude i nastavljajući ih na put spasenja s pomoću Hristovom.
Sudija ga uvede u hram Eskulapov gde žrečevi naročito negovahu velike zmije, posvećene tome "bogu".
Svi su misli da će zmije ugristi Artemona. No, on se prekrsti i silom krsta prikova sve zmije za zemlju tako da se ne mogahu maći. Potom ih izvede sve u dvorište, dunu na njih i sve ih odjednom umrtvi.
Svi su bili užasnuti.
A glavni žrec toga hrama, Vitalije, videći ovo čudo, pade na kolena pred Artemonom i povika:
- Veliki je Bog hrišćanski!
I krsti ga mučenik sa još nekim prijateljima njegovim.
No, zlobni sudija osta uporan u zlobi i mučaše starca Artemona raznim mukama.
Jednom ga htede baciti u vrelu smolu, no sam se s konja vrže u nju i izgore.
Behu viđena dva orla koji padoše na nj' digoše ga s konja i vrgoše u smolu.
Tropar (glas 4):
"Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Artemone: "Moli Hrista Boga da spase duše naše".
Sveti Artemon osta slobodan za izvesno vreme i hođaše, praćen uvek sa dva svoja omiljena jelena, i učaše narod.
No, ponovo bi uhvaćen i posečen 303. godine. I preseli mu se duša u Carstvo Hrista Boga, našega, kome je Artemon sveti verno služio.
Izvor: Srbija Danas/Telegraf/M.A.