Nevreme je u ponedeljak veče zadesilo Srbiju, a meteorolog Đorđe Đurić otkriva šta se to desilo i šta nas čeka do kraja meseca. Njegovu prognozu prenosimo u celosti.
"Prethodne sedmice bilo smo pod snažnim uticajem visinskog ciklona, koji nam je donosio lokalne, ali svakodnevne pljuskove sa grmljavinom, a bilo je i relativno sveže za sam početak juna.
Potom se iznad severozapadne Evrope formirao snažan ciklon, a kao posledica njega, iznad severnih predela Italije i severnog Jadrana formirao se sekundarni ciklon (''dete'' ciklon). Ovaj ciklon doneo je oblasti Jadrana veoma obilne padavine, a našem području jako jugozapadno strujanje sa seevra Afrike i porast temperatura na preko 25°C, što su i temperature u skladu sa kalendarom, a tamo gde je bilo kiše, padala je kiša sa česticama peska iz Sahare, tj. ''prljava'' ili ''obojena'' kiša.
I ova sedmica započela je snažnim delovanjem ciklona, koji se nalazi nad našim područjem. Strujanje u njemu je kružno, u suprotnom smeru kazaljke na satu, pa oblačni i padavinski sistemi kruže nad Balkanskim poluostrvom. Ujedno, atmosfera je veoma nestabila, pa je u ponedeljak dolazilo do stvaranja veoma snažnih grmljainskih procesa, a nakon prvog udara, pred kraj dana, oblačni sistem ''eksplodirao'' je iznad Beograda i doneo tokom cele večeri snažne grmljavinske pljuskove i olujne nepogode. Za dva sata u Beogradu je palo preko 50 litara kiše po kvadratnom metru. Padavine su bile toliko snažne, da su se širom grada formirale bujice, pa su ulice i pojedini objekti bili pod vodom, a brojna vozila i ljudi u njima ostali su zarobljeni. Odvodni i kanalizacioni sistem nije mogao da prihvati ogromnu količinu padavina, pa su mnogi delovi grada bili pod vodom. Pljuskovi su bili praćeni snažnom grmljavinom i veoma jakim električnim pražnjenjem, a grom je udario u zgradu u Žarkovu i izazvao požar. U delovima grada olujni vetar lomio je stabla, ali veći deo Beograda nije imao jači vetar.
Inače, ove veoma obilne padavine, posledice su i veoma slabog visinskog strujanja, tako da se oblaci bukvalno ne pomeraju, odnosno se veoma slabo premeštaju i to je uzrok da se dugo zadrže nad istim područjem, što za posledicu ima esktremno obilne padavine.
Jun je i ovakva situacija potpuno je normalna i uobičajena pojava za ovo doba godine, koje je na našem prostoru u proseku najnestabilnije, pa se za naše područje i za veći deo kontinetalne Evrope kaže da tokom maja i juna imaju evropski monsun, ali koji ne može ni prići onom monusunu na indijskom potkontinentu. Ipak, slična cirkulacija se formira nad Evropom tokom maja i juna, tj. niže polje pritiska nad kopnom i više nad Atlantikom, pa vlažan vazduh koji sa Atlantika stigne iznad toplo kopna Evrope se zagreva i postane jako nestabilan, a kumulonimbusi bujaju, a sa njim i snažne oluje, pa i tornada. Padavine su tada toliko lokalne, da na jednom mesti može pasti i preko 50 mm kiše, a svega par kilometara dalje može pasti tek par kapi kiše, pa i da ostane suvo.
I do kraja sedmice vreme će biti slično i bez većih promena. Ipak, visinska strujanja postaće prema kraju sedmice jača, pa će se i oblačni sistemi brže premeštati, a sa njima i padavine i grmljavinski procesi, što će umanjiti mogućnost da se nad istim područjem duže vremena zadrži ''potapajući'' oblak.
Duže stabilizacije vremena nema i dalje na vidiku. "