Više od pola veka deda Đorđe čuvao je grobove ratnika iz slavnog vremena, koji su poginuli za otadžbinu prilikom proboja Solunskog fronta. Na Zejtinliku počivaju mošti 21.000 ratnika, od kojih su 8.000 iz Srbije.
Deda Đorđe znao je imena svakoga od njih i čuvao ih od zaborava, dočekivao je turiste, kao i potomke Solunaca. Mnogi, ipak, ne znaju da on nije prvi čuvar groblja na Zejtinliku.
Prvi je bio Đorđev deda, solunski dobrovoljac Savo Mihailović, Srbin iz Grblja kod Boke Kotorske. Savo je svoje pokojne saborce čuvao do svoje smrti 1928. godine, kada im se pridružio. Sahranjen je kraj njih, na Zejtinliku.
Nasledio ga je Đorđev otac, Đuro Mihailović, koji je tokom Drugog svetskog rata sačuvao groblje i njegove relikvije od nacističke pljačke. Kad je Đuro umro 1961. godine bio je takođe sahranjen na Zejtinliku, uz oca.
Deda Đorđe nakon očeve smrti duže od pola veka brinuo je o uređenju grobnica, a posetiocima je govorio o slavnoj i tragičnoj istoriji, uz kazivanje stihova Vojislava Ilića Mlađeg. Odlikovan je Ordenom srpske zastave drugog stepena i Ordenom Svetog Save prvog stepena. Raša Perić posvetio mu je pesmu "Maršira svu noć".