Požari gutaju ceo region, Balkan je u plamenu - sa svih strana stižu nam slike hrabrih vatrogasaca koji izlaze pred otvoreni plamen i šmrkovima pokušavaju da ga obuzdaju. Ono što, međutim, ne vidimo, jesu lica onih koji su neke od tih požara izazvali.
Vrućina je i uslovi za pojavu vatre su idealni. Uzrok može biti prirodan, na primer, udar groma, ali češće je to, ipak, ljudski faktor.
- Šumski požar slobodno možemo kvalifikovati kao elementarnu katastrofu nesagledivih razmera, jer se nikada ne radi samo o gubitku drvne mase koja je neposredno izgorela, nego i o drugim, posrednim štetnim posledicama, koje pričinjava kompletnom ekosistemu - kazali su u Vojvodinašumama.
Nekada iskru kresne nemar, a nekada namera. Ukoliko iza te namere ne stoji neka korist ili osveta, u pitanju je nagon. Verovali ili ne, seksualni. To su piromani.
Poslednjih dana uz vesti o požarima slušamo i pokude onih čiji su, verovatno, ruku delo. Ali, izgleda da nije lako dokazati da je neko zapalio vatru, pa još s namerom na načini toliku štetu. Često govorimo o piromanima, a nekako se na tome i završi. Ostaju pepeo, garež, spaljene kuće, uništene šume, ponekad i uništeni ljudski životi i bes zbog nečije namere da sve to napravi.
- Postoje dve vrste podmetanja požara. Jedno je podmetanje da se nekome osvetite ili da nanesete štetu državi, opštini ili nekom preduzeću, a druga vrsta je ta čuvena piromanija koja je čisto psihološkog porekla i ima jako veliku seksualnost u osnovi - objasnio je kriminolog Dobrivoje Radovanović.
Piromani su među nama, ovo je poremećaj koji se razvija u ranom uzrastu i obično nikakva kazna ne pomaže. Reč je o patologiji vođenoj nagonom i bez ikakvog osećaja krivice nakon učinjenog dela.
- Poprilično je rasprostranjeno. Seksualne devijacije su puno rasprostranjene u populaciji, iako mi često to ne znamo, psihološka istraživanja kažu da su česte. Jedan od indikatora kolko je rasprostranjeno piromanstvo je da se u obuci ljudi koji rade na istragama požara prvo stavlja naglasak na to da nije piroman u pitanju - objašnjava Radovanović.
Kako kaže, osim tog seksualnog mehanizma, nema drugog patološkog motiva za izazivanje požara.
- Uzbuđenje prilikom posmatranja požara dovodi čak do orgazma kod nekih ljudi... U instrukcijama istražiteljima savetuje se da se prvo obrati pažnja na ljude koji posmatraju požar, ako se vidi ustreptalost, uzbuđenost, čudni pokreti, koje inače orgazam može da izazove, onda se odmah pristupa proveri da li se radi o piromanima. Dodatni problem jeste što piromani idu da gledaju i požare koje nisu sami izazvali - kazuje Radovanović.
Kajanja nema. Kad seksualno uzbuđenje splasne, a pred očima ostane samo garež, šteta i nesreća, piroman se neće postideti.
- Kao što kod silovatelja nema osećanja, ni u ovom slučaju nema osećanja krivice. Kao i kod bilo koje seksualne devijacije, nagon počinitelje goni na takvo ponašanje... Oni su povratnici uvek, to je po prirodi stvari, jer je u pitanju nagon koji se ne gasi kažnjavanjem... - objašnjava kriminolog.
- Kod njih polografi ne pomažu nikako, poligraf počiva na tezi da postoji osećanje krivice i zbog toga galonski refleks ili otkucaji srca reaguju...
Interesantno je da je kod čiste piromanije postoji potpuna uračunljivost, pa je te ljude nakon načinjene štete predviđeno krivično gonjenje. Ipak, reč je o patološkom ponašanju.
- Može da se veštači, ali koliko ja znam oni su u ogromnom procentu potpuno uračunljivi... Nije isključeno da i neki psihijatrijski bolesnik to radi, odnosno da postoji kombinacija piromanstva i psihijatrijskog oboljenja.
Nažalost, da bi se zaista neko osudio kao piroman koji je namerno palio šumu ili polje, potrebno je proći kroz dug sudski proces. Nekada je to jednostavno preskupo.
- Sudski sporovi traju veoma dugo, a samo Preduzeće Vojvodinašume nema materijalnu satisfakciju nakon njihovog završetka. Stoga je naš fokus delovanje kroz apelovanje na građane da u najkritičnijem periodu po pitanju potencijalne opasnosti od šumskih požara prilikom radova u polju kao i prilikom boravka u prirodi primenjuju mere predostrožnosti i ne dozvole da do požara uopšte i dođe. Ukoliko se požar ipak dogodi, očevidac je dužan da o pojavi istog obavesti najbližu šumsku upravu ili vatrogasce - kazali su u "Vojvodinašumama".
Hapšenja u regionu i Srbiji:
Najgora situacija sa požarima je u Grčkoj, a usred haosa koji je nastao, naročito na Eviji, dok vatrogasci gas plamen, policija privodi piromane.
Dve osobe su nedavno uhapšene u mestu Agios Stefanos. Osumnjičeni su uhvaćeni s limenkom benzina i nisu mogli da daju objašnjenje zašto su imali benzin, pa su sprovedeni su u policiju. Jedan osumnjičeni pokušao je čak da uveriti vlasti da je dobrovoljni vatrogasac.
U Kalamati je uhapšen muškarac zbog namernog i kontinuiranog paljenja, a 60-godišnji muškarac uhapšen je u Fokidi pod sličnim optužbama. Vlasti su takođe privele osumnjičenog u Iliji.
I jedna ženska osoba je dva puta pokušala da podmetne požar u atinskom naselju Pedion tou Areos.
Nakon požara u okolini Nikšića uhapšen je jedan devetnaestogodišnjak. Da li je reč o piromanu, to će tek da se utvrdi, ali je neobično da jedan tinejdžer ima motiv da zapali nisko rastinje.
Osumnjičeni piroman priveden je i u Podgorici. Služba zaštite i spasavanja Glavnog grada objavila je snimak na kom se vidi kako muškarac podmeće požar na Draču. Vatrogasci u Podgorici danima gase požare koji su većinom podmetnuti, navodi RTCG.
Piromani nisu mirni ni u Hrvatskoj. Jedan osumnjičeni (45) uhapšen je zbog požara u Trogiru.
Što se tiče naše zemlje, zbog buktinja na Kosmetu od juna je uhapšeno čak 20 ljudi. U 109 slučaja utvrđeno je da su namerno podmetali vatru. Međutim, identifikovana je ukupno 41 osoba, što znači da je više od polovine njih ostalo na slobodi.
U centralnoj Srbiji požari su u poslednje vreme podmetani na ulicama gradova, kada su buktali automobili. Tako su policajci u Jagodini uhapsili M. M. (39) zbog sumnje da je 1. avgusta na parkingu jedne stambene zgrade, zapalio automobil, saopštila je jagodinska policija. Da li je reč o osveti ili piromaniji, teško je i proceniti.
Vesti o "piromanima" koji serijski pale vozila često su mogle da se vide proteklih godina, ali do kraja je ostajalo nerazjašnjeno da li su, ipak, imali neki motiv. Na primer, ako neko pali više automobila na nekom auto-placu, možda mu je cilj bio da konkretnom vlasniku napravi veću štetu, a to nije piromanija, već osveta.
Kada je reč o nenamerno izazvanim požarima, u "Vojvodinašumama" su istakli četiri osnovna razloga nastanka vatrene stihije:
1) spaljivanja biljnih ostataka na poljoprivrednim površinama nakon ubiranja letine;
2) širenje vatre sa neuređenih ognjišta kada je spaljivano smeće oko okućnice u vikend naseljima;
3) ostavljanje neugašenih ugaraka u pepelu (izletnici).
4) namerno paljenje vatre na pašnjaku radi stimulisanja rasta nove/sveže trave.
Podatke o požarima na teritoriji cele Srbije još čekamo, a prema podacima "Vojvodinašuma" tokom 2020. godine je bilo ukupno 12 požara, čija opožarena površina je iznosila 211,50 hektara. Uglavnom se radilo o prizemnim požarima gde je izgorela šumska stelja i travnati pokrivač, dok je do oštećenja stabala došlo na površini od oko 10 hektara.
Ove godine, dogodilo se ukupno 4 požara čija opožarena površina iznosi 21,38 hektara.
Visoki požar se dogodio u gazdinskoj jedinici "Subotičke šume" 68. i 69. odeljenje, 6. 7. 2021. godine, kada je izgorela šuma na površini od 7,90 hektara, dok je ukupno opožarena površina iznosila 21,24 hektara. Do pojave navedenog požara došlo je nenamernim paljenjem sena na prikolici traktora privatnog lica. Sa sena se vatra proširila na okolno rastinje, a zatim i na borovu sastojinu.
Naše dugogodišnje iskustvo govori da je za zaštitu šuma od požara od neprocenjivog značaja blagovremeno otkrivanje, kada je isti u početnoj fazi. Sa tim u vezi, na području Deliblatske peščare je podignut video-nadzor zahvaljujući kojem se permanentno snima teren, a u kritičnom periodu se organizuju i dežurstva koja su posebno aktivna na mestima velike opasnosti od požara.
Na području celog Preduzeća projektujemo nove i održavamo postojeće protiv-požarne pruge što je takođe mera preventive i pokazalo se kao efikasno.