Nedostatak informacija o toku bolesti u početku pandemije je postavio pitanje lekarima o pristupu lečenja i pojavi poremećaja zgrušavanja krvi. Sistemska inflamacija vodi ka endotelnoj disfunkciji krvnih sudova i poremećaju u zgrušavanju krvi.
Laboratorijske analize u pacijenata sa srednjim do teškim oblikom infekcije pokazuju povišene vrednosti D-dimera, fibrinogena i drugih zapaljenskih parametara, dok nema velikih odstupanja u broju trombocita, odnosno ćelija koje dovode do zgrušavanja krvi. Sve ovo dovodi do zgrušavanja krvi i formiranja trombotičnih masa u krvnim sudovima pluća, srca i bubrega, što u značajnoj meri povećava stopu smrtnosti zaraženih pacijenata.
Takođe, venski tromboembolizam i plućna embolija najčešće nastaju iz vena nogu, što dodatno pogoršava stanje plućne funkcije i razmene gasova. Ovaj mehanizam je prouzrokovan sistemskom inflamacijom, endotelnom disfunkcijom, kao i mirovanjem pacijenata, što dovodi do zastoja venske krvi i posledične tromboze.
Uzimajući sve ovo u obzir, svim hospitalizovanim pacijentima sa kovidom 19 treba uključiti tromboembolijsku profilaksu heparinom male molekulske mase. Uvođenjem antikoagulanasa se znatno smanjuje rizik od nastanka mikrotromboze i tromboze te značajno smanjuje rizik od umiranja. Naravno, uključivanje ove terapije nije indikovano kada se proceni da postoji visok rizik od krvarenja.
Nefrakcionisani heparin bi teoretski bio poželjniji među antikoagulansima zbog antinflamatornog efekata, za razliku od heparina male molekulske mase i oralnih antikoagulanasa koji imaju slab antiinflamatorini efekat. Pored medikamentne terapije, preporučuje se nošenje kompresivnih čarapa. Ovakav pristup je pokazao znatno smanjenje stope smrtnosti u pacijenata sa srednjim i teškim oblikom infekcije.
Sa druge strane u svetu počinju sve više da se javljaju problemi zbog nastanka venske tromboze uzrokovane izolacijom i karantinom, odnosno smanjenim kretanjem i aktivacijom mišićne pumpe nogu. Ovo se može izbeći uzimanjem dosadašnje terapije, šetnjom po stanu, kao i izbegavanjem dugog sedenja sa spuštenim nogama.
Pored antikoagulantne terapije, postavlja se pitanje šta da rade pacijenti kojima je ugrađen stent u neku od arterija i nastavak terapije aspirinom i clopidogrelom. Iako je u samom početku pandemije preporučeno izbegavanje antiinflamatornih lekova tipa aspirina i ibuprofena zbog sumnje da pogoršavaju simptome korona infekcije.
Svetska zdravstvena organizacija je povukla preporuku, te je uzimanje aspirina i clopidogrela bezbedno, a u pacijenata kojima je urađena neka od kardiovaskularnih intervencija neophodno.